Prevara Čelsija — nije li kazna bila previše blaga?

Chelsea je kažnjen rekordnom novčanom kaznom od £10 miliona nakon istrage Premijer lige koja se odnosila na tajne isplate agentima i trećim licima u periodu od 2011. do 2018. godine. Godišnja transferna zabrana je zvanično uvedena, ali je njeno izvršenje obustavljeno. Pitanje koje trese čitav fudbalski svet: da li je kazna zaista bila srazmerna?

Šema tajnih isplata u vreme Abramoviča

Na šestoj stranici takozvanog „sporazuma o sankciji", Premijer liga je navela faktore koji su uzimani u obzir pri određivanju mere kazne. Među njima — potreba da se „kazni klub i uspostavi pravda prema timovima koji su poštovali pravila", važnost „odvraćanja od kršenja" i „održavanja javnog poverenja u integritet takmičenja". Da li su ti ciljevi postignuti — veliko je pitanje.

Sama liga priznaje: reč nije o prostim tehničkim greškama, već o „očiglednim i namernim" postupcima praćenim „obmanom i prikrivanjem informacija u finansijskim pitanjima". Štaviše, kršenja su se „odvijala uz znanje i odobrenje određenih bivših visokih funkcionera i/ili direktora" kluba. A to znači da je reč o jednom od najozbiljnijih skandala u istoriji engleskog fudbala.

Reč je o 36 isplata ukupnog iznosa većeg od £47 miliona tokom osam godina. Novac — od struktura povezanih s bivšim vlasnikom kluba Romanom Abramovičem — odlazio je nelicenciranim agentima i drugim licima prilikom potpisivanja određenih ključnih igrača. Ti transferi imali su direktan sportski značaj, utičući ne samo na istoriju samog Chelseaja, već i na sudbine njegovih rivala.

Među igračima čiji prelasci se pominju u zvaničnom izveštaju:

• Ramires — £17 miliona iz Benfice, avgust 2010. godine

• David Luiz — £21,3 miliona iz Benfice, februar 2011. godine

• Eden Hazard — £32 miliona iz Lila, jun 2012. godine

• Schürrle — £18 miliona iz Bayer Leverkusena, jun 2013. godine

• Samuel Eto'o — slobodan igrač iz Anjija Mahačkale, avgust 2013. godine

• Willian — £30 miliona iz Anjija Mahačkale, avgust 2013. godine

• Matić — £21 milion iz Benfice, januar 2014. godine

Upravo ti fudbaleri — Hazard, Eto'o, Willian, Luiz — postali su ključne figure u jednoj od najuspešnijih epoha u istoriji londonskog kluba. U periodu koji obuhvata istraga, Chelsea je osvojio osam velikih trofeja: dve titule Premijer lige (2014/15 i 2016/17), dva FA kupa (2011/12 i 2017/18), Kup Fudbalske lige (2014/15), Ligu šampiona (2011/12) i dva puta Ligu Evrope UEFA (2012/13 i 2018/19). Mada nijedan od igrača, razume se, nije znao za kršenja, teoretski bi svaki od njih mogao završiti u drugom klubu — i doneti trofeje upravo rivalima „plavih".

Previše blaga kazna? Glasovi kritičara

Premijer liga je objasnila ublažavanje sankcija time što je sadašnje rukovodstvo kluba — grupa Clearlake Capital na čelu s Todd Boehlyjem i Behdad Eghbalijem — samostalno prijavila kršenja počinjena pod prethodnim vlasnicima i pokazala „izuzetan" nivo saradnje s istragom. Pored toga, utvrđeno je da tajne isplate nisu dovodile do kršenja pravila finansijske stabilnosti (PSR) koja ograničavaju gubitke klubova.

Šef Nezavisnog fudbalskog regulatora Richard Monks komentarisao je situaciju u razgovoru s BBC-om u utorak:

„Vredi napomenuti da je ova sankcija posledica postupaka počinjenih pod prethodnim rukovodstvom Chelseaja. Sadašnji vlasnici i menadžment nemaju nikakve veze s tim. Sarađivaćemo s Premijer ligom kako bismo utvrdili da li su u ovaj slučaj umešani ljudi koji i dalje rade u fudbalu, i po potrebi sprovešćemo istragu u odnosu na one za koje smatramo da su neprikladni za dalje delovanje u toj oblasti."

— Richard Monks, generalni direktor Nezavisnog fudbalskog regulatora

Međutim, kritičari ističu: za klub čiji je tim vredan £1,5 milijardi — najskuplji u istoriji svetskog fudbala — kazna od £10 miliona izgleda više nego skromno. Sadašnji akcionari su, u suštini, nasledili aktiv čija je vrednost velikim delom stvorena upravo u epohi tih samih kršenja. Mada ne snose ličnu odgovornost za prekršaje, argument o potpunom odsustvu koristi zvuči neubedljivo.

Posebno bolno to se doživljava u Mančesteru. Bivši visoki funkcioner Manchester Uniteda, koji je radio na Old Traffordu u tom periodu, u razgovoru s BBC Sport-om opisao je čitavu situaciju kao „skandaloznu" i zamolio da mu se ne navodi ime:

„United je propustio neke igrače — a pre svega Hazarda [2012. godine] — upravo zbog njihovih postupaka. Razumem argument o promeni vlasnika, ali to teško da će poslužiti kao odvraćajući faktor ako je moguće prodati klub pre nego što te uhvate... Nekakva realna transferna zabrana bila bi prikladna."

— bivši visoki funkcioner Manchester Uniteda, uz uslov anonimnosti

Poređenje s drugim slučajevima: da li je liga pravedna?

Pored glavnog slučaja, Chelsea je takođe dobio devetomesečnu zabranu transfera u akademiju i novčanu kaznu od £750.000 — zbog kršenja pri registraciji mladih igrača u periodu od 2019. do 2022. godine. To samo pojačava pitanje o srazmernosti kazni uopšte.

Poučno je poređenje s presedanima iz 2024. godine: Everton i Nottingham Forest su dobili odbitke bodova zbog kršenja pravila finansijske stabilnosti, koja u poređenju sa slučajem Chelseaja izgledaju znatno manje ozbiljno. Dok je londonski klub — uprkos „obmani i prikrivanju" — izbegao svake sportske sankcije. Pored toga, Premijer liga je praktično priznala: bez dobrovoljnog otkrivanja od strane Chelseaja, mnoga od kršenja mogla bi ostati nezapažena. Šta to govori o efikasnosti finansijskog nadzora u engleskom fudbalu?

Slučaj Manchester Cityja i senka nad čitavom epohom

Presedan Chelseaja neizbežno se projektuje na drugi glasovit disciplinski slučaj — protiv Manchester Cityja. Nakon 15 meseci od završetka saslušanja po više od 100 navodnih kršenja finansijskih pravila, klub još uvek čeka presudu. Za razliku od Chelseaja, City poriče bilo kakva kršenja i osporava sve optužbe. Promene vlasnika, koja bi mogla biti olakšavajuća okolnost, na Etihadu nije bilo.

Ipak, navijači Manchester Cityja sigurno će presedan Chelseaja primiti s opreznim optimizmom: upravni odbor Premijer lige nije primenio odbitke bodova čak ni za „obmanu i prikrivanje", ograničivši se na finansijske sankcije. Sama liga je zabranu transfera u dva prelazna roka okarakterisala kao „srazmernu" kaznu — to jest upravo ono što bi sledilo da nije bilo samootkrivanja i saradnje.

U julu 2023. godine UEFA je već kaznila Chelsea s £8 miliona u istom slučaju. Sada se očekuju i sankcije FA — prema raspoloživim informacijama, značajne. Primetno je da je upravni odbor Premijer lige pri donošenju odluke direktno uzimao u obzir verovatnoću da će FA „izreći značajnu kaznu" — mnogi to tumače kao naznaku da će ona biti uporediva s već izrečenim kaznama.

Sam Chelsea je, čini se, bio spreman na najgore: 2024. godine postalo je poznato da su novi vlasnici rezervisali £150 miliona od kupoprodajne cene kluba za pokriće mogućih kazni vezanih za Abramovičevu epohu. Na današnji dan ukupne finansijske sankcije iznose manje od £19 miliona.

Deo rivala „plavih" uveren je: stvarna cena koju su morali platiti za tuđa kršenja bila je daleko veća — u vidu trofeja i nagradnih fondova koji su mogli pripasti drugima. I u vidu štete po reputaciju takmičenja koje počiva na poverenju u poštena pravila igre.

Primetna je i šira slika: kršenja Chelseaja odnose se na 2010-te godine — isti period koji obuhvata slučaj Manchester Cityja. Zajedno, ta dva kluba su osvojila šest šampionskih titula Premijer lige u toj deceniji. Šta oba ova slučaja govore o samom fudbalu — i o titulama osvojenim u toj epohi? Odgovor na to pitanje daće jedino vreme — i dugo očekivana presuda u slučaju Cityja.