Majk Salivan, glavni trener „Njujork Rendžersa“, jedan je od najtrofejnijih stručnjaka u hokeju. Osvojio je šampionate sa sastavima punim zvezda, međutim njegov rad u „Rendžersu“ ima nešto drugačiji karakter. Iako je pred njim zadatak da preoblikuje tim „Originalne šestorke“ sa brojnim problematičnim pozicijama, Salivanovo pobedničko iskustvo daje njemu i igračima samopouzdanje neophodno za prihvatanje ovog izazova.
Portal TheHockeyNews.com nastavlja da objavljuje rang-listu trenera NHL-a obrnutim redosledom. Kriterijumi uključuju reputaciju svakog stručnjaka, očekivanja od njega, kao i kratkoročni i dugoročni uticaj. Ispod je prikazana kompletna lista za sada, ali prvo — detaljnije o Salivanu.
6. Majk Salivan, „Njujork Rendžers“
Salivan je dvostruki osvajač Stenli kupa, osvojenog u periodu rada sa „Pitsburg Pingvinzima“. Vodio je svoje timove u plej-of osam puta počev od sezone 2003/04, kada je debitovao kao trener „Boston Bruinza“. Mogao je da zauzme više mesto, ali poslednjih godina mu je s mukom uspevalo da se probije u postsezonu.
Poslednji put je Salivan učestvovao u plej-ofu u sezoni 2021/22 sa „Pingvinzima“, koji su zatim propuštali kup fazu tri godine zaredom, pre nego što je trener prešao u „Rendžerse“. Već prve godine sa „plavim košuljašima“ ekipa nije uspela da se podigne na tabeli i započela je preoblikovanje.
Iako Salivan zaslužuje određene kritike zbog teškoća „Pitsburga“ i „Rendžersa“, on ostaje jedan od najpoštovanijih trenera u igri. Pošto je vodio 999 utakmica regularnih sezona, zauzima 33. mesto u istoriji NHL-a po ovom pokazatelju. Očekuje se da će se popeti na 27. poziciju, ako odradi do kraja sezone 2026/27.
Salivan je takođe na 28. poziciji u celokupnoj istoriji i na devetoj među aktivnim trenerima po broju pobeda u karijeri — na njegovom kontu je 513 trijumfa. Njegova stabilnost je jedan od faktora koji određuju mesto na ovoj rang-listi. Uloga američkog stručnjaka na međunarodnoj sceni takođe je porasla u poslednjih par godina. Doveo je reprezentaciju SAD do drugog mesta na Turniru četiri nacije i, što je mnogo važnije, do prvog mesta na Olimpijskim igrama 2026. godine.
U sezoni 2026/27 pred Salivanom će biti zadatak da vrati „plave košuljaše“ u zonu plej-ofa, čak i uprkos nastavku preoblikovanja sastava. Generalni menadžer „Rendžersa“ Kris Druri izvršio je nekoliko akvizicija, uključujući levo krilo Pavela Dorofejeva, veterana Olivera Bjorkstranda, kao i defanzivce Šona Durzija i Markusa Peterssona. Uprkos tome što je u procesu tim napustio centarfor Vinsent Troček, postoje svi osnovi da se veruje da će se „Rendžersi“ boriti za mesto u plej-ofu u relativno slaboj Metropoliten diviziji, a ne nadati se visokom izboru na draftu.
Salivanu ne preti momentalni gubitak posla, osim ako sezona „Rendžersa“ ne postane zaista neuspešna, a Druri ne bude otpušten, što bi nateralo njegovog naslednika da, eventualno, promeni trenera. Ali nema sumnje: Salivana će gotovo istog trena prihvatiti ekipa koja želi da dobije njegovo kup iskustvo. „Rendžersi“ pokušavaju da izađu iz ere Artemija Panarina i poveravaju svoje igrače Salivanu.
Kao što smo videli na Olimpijadi, Salivan je sposoban da ostvari uspeh u najodgovornijim mečevima, ako mu je na raspolaganju dovoljno talentovana grupa. „Rendžersi“, nažalost, nemaju taj nivo majstorstva i dubine. To nije odraz Salivanovih kvaliteta, ali ako uspe da iz svojih igrača izvuče novi nivo, zaslužiće još više poštovanja.
Kampanja 2026/27 biće izuzetno važna za Salivana i „Rendžerse“. U Metropoliten diviziji postoji jasan lider — „Karolina Harikejnz“, ali posle nje nijednoj ekipi divizije nije garantovano mesto u plej-ofu. Zbog toga „Rendžersi“ moraju da iskoriste priliku koja im se ukazuje.
Prošlo je već više od deset godina otkako je Salivan osvojio svoj prvi Kup. I iako je dovođenje „Rendžersa“ do šampionske titule — najteži zadatak, on trenutno poseduje dovoljnu garanciju zaposlenja da vodi svoje igrače napred onoliko daleko koliko mu oni dozvole.
Rang-lista trenera NHL-a
6. Majk Salivan, „NJ Rendžers“
7. Marten Sen-Lui, „Montreal“
8. Rik Toket, „Filadelfija“
9. Spenser Karberi, „Vašington“
10. Piter Debur, „NJ Ajlenders“
11. Džon Hajns, „Minesota“
12. Lindi Raf, „Bafalo“
13. Den Mjuz, „Pitsburg“
14. Rik Baunes, „Kolambus“
15. Piter Laviolet, „Los Anđeles“
16. Džim Montgomeri, „Sent Luis“
17. Tod Maklelan, „Detroit“
18. Marko Šturm, „Boston“
19. Šeldon Kif, „Nju Džersi“
20. Skot Arniel, „Vinipeg“
21. Trevis Grin, „Otava“
22. Glen Gulucan, „Dalas“
23. Andre Turinji, „Juta“
24. Džim Hiler, „Toronto“
25. Rajan Varsofski, „San Hoze“
26. Meni Malhotra, „Vankuver“
27. Rajan Haska, „Kalgari“
28. Majk Babkok, „Edmonton“
29. Endru Brjunet, „Nešvil“
30. Rajan Krejg, „Vegas“
31. Lejn Lambert, „Sijetl“
32. Džef Blešil, „Čikago“
