60 godina čekanja: brojevi koji pričaju priču engleskog fudbala
Kada je Bobi Mur popeo stepenice na "Vembliju" da podigne trofej Žila Rime 30. jula 1966. godine, malo ko je mogao da zamisli da će Engleska čekati sledeći trijumf na svetskom prvenstvu čitavih 60 godina.
To čekanje je potrajalo u sredu, kada su podopčine Tomasa Tuhela izgubile prednost u završnici protiv Argentine, inspirisane Lionelem Mesijem, i izgubile 2:1 u Atlanti, propustivši mesto u finalu 2026. godine.
Za šest decenija od jedine pobede Engleske na svetskom prvenstvu fudbal se promenio, Britanija se promenila, svet se promenio.
Evo brojeva koji pričaju tu priču.
454 debitanta
Otkako je Engleska pobedila SRN 4:2 u produžecima u finalu 1966. godine, 454 igrača je debitovalo za reprezentaciju.
Prvi je bio Džon Holins, koji je postao 847. igrač muške reprezentacije Engleske u prijateljskoj utakmici protiv Španije na "Vembliju" u maju 1967. godine. Poslednji — junior "Liverpula" Rio Ngumoha, 1300. igrač u istoriji reprezentacije, koji je debitovao u junu u prijateljskoj pobedi 1:0 nad Novim Zelandom u Tampi.
Na svetskim prvenstvima od 1970. godine nastupalo je 161 različit igrač — od članova pobedničkog sastava Alfa Ramzija do nove generacije, koja se ponovo zaustavila na korak od cilja.
Ne manje od 15 stalnih trenera reprezentacije pokušavalo je da ponovi dostignuće Ramzija.
Ron Grinvud, Bobi Robson, Glen Hodl, Sven-Đoran Erikson, Fabio Kapelo, Garet Sautgejt i Tuhel izvodili su Englesku na svetsko prvenstvo, nadajući se da će okončati čekanje.
Samo sedam ljudi je bilo kapetan reprezentacije Engleske na svetskom prvenstvu od 1966. godine — Mur, koji se vratio 1970. godine, Mik Mils, Brajan Robson, Alan Širer, Dejvid Bekam, Stiven Džerard i Hari Kejn.
Bliške poraze i razočarenja
Engleska je učestvovala na 12 od 15 svetskih prvenstava od 1966. godine i više puta je bila blizu povratka u finale.
Njeni ispadi postali su deo fudbalskog folklora.
Izgubljena prednost 2:0 protiv SRN 1970. godine, "Ruka Boga" i "Gol veka" Dijega Maradone 1986. godine, suze Pola Gaskojna u polufinalu 1990. godine, isključenje Bekama protiv Argentine 1998. godine, čuveni slobodan udarak Ronaldinja 2002. godine, nepriznat gol Frenka Lamparda 2010. godine, promašaj Kejna sa penala protiv Francuske 2022. godine i dramatični kambek Argentine u Atlanti.
Pošto je pobedila u svom prvom polufinalu svetskog prvenstva 1966. godine, Engleska je izgubila sva tri naredna — 1990, 2018. i 2026. godine.
U ovom veku samo dva puta je tim koji je prvi postigao gol u polufinalu svetskog prvenstva izgubio. Oba puta to je bila Engleska — protiv Hrvatske 2018. godine i protiv Argentine 2026. godine.
Neki rivali postali su stalni antagonisti.
Nemačka (uključujući SRN) i Argentina tri puta su izbacile Englesku sa svetskog prvenstva od 1966. godine.
Serija penala postala je nepoželjna tema u istoriji reprezentacije.
Kris Vodl i Stjuart Pirs nisu realizovali udarce sa 11 metara kada je SRN prekinula nade Engleske u polufinalu 1990. godine.
Isključenje Bekama prethodilo je porazu na penale od Argentine 1998. godine, iako je on realizovao pobednički udarac protiv istog tima četiri godine kasnije, da protera demone prošlosti.
Od 1966. godine bilo je 30 mesta u finalu svetskog prvenstva, ali su ih zauzimalo samo osam različitih nacija.
Nemačka i Argentina nastupale su u finalu po šest puta, Brazil, Italija i Francuska — po četiri, Holandija — tri, Španija — dva puta, Hrvatska — jednom.
Engleska ostaje izvan ovog ekskluzivnog kluba.
Dok je Engleska čekala...
Tečenje vremena najbolje se meri van fudbalskog terena.
Od 1966. godine u Britaniji se smenilo 14 premijera — od Harolda Vilsona do sera Kira Starmera. U SAD — 11 predsednika, od Lindona B. Džonsona do Donalda Trampa.
Kraljica Elizabeta II zamenjena je kraljem Karlom III. Bilo je sedam Džejmsa Bondova i 15 utelovljenja Doktora Ko.
Čovek je bio na Mesecu, pala je Berlinski zid, izumljena je Vsemreža, tunel pod La Manšom povezao je Britaniju sa kontinentalnom Evropom, era pametnih telefona preobrazila je svakodnevni život.
Kada je Engleska osvojila svetsko prvenstvo, hitom britanskih lista bila je pesma Krisa Farloa "Out of Time", a liderom na bioskopskim ekranima bio je film "Betmen" sa Adamom Vestom.
Oko 32,3 miliona ljudi gledalo je finale 1966. godine na televiziji — to je i dalje jedna od najvećih publike u istoriji britanskog emitovanja.
Čak i nezvanična himna engleskog fudbala ostarela je. Kada je pesma "Three Lions" izašla pred Evro-96, njen čuveni refren je žalio na "30 godina čekanja".
Otada je prošlo još 30 godina.
San se nastavlja
Uprkos svim razočarenjima, Engleska je nastavila da proizvodi igrače sposobne da sijaju na svetskom prvenstvu.
Geri Lineker postigao je šest golova i osvojio "Zlatnu kopačku" 1986. godine. Kejn je ponovio ovo dostignuće 2018. godine i ponovo postigao šest golova 2026. godine, podelivši bombarderski teret ovog leta sa Belingemom, koji je takođe postigao šest.
Međutim, uprkos 454 debitanta, 15 trenera, 17 kapetana i 161 igrača svetskih prvenstava, Mur ostaje jedini kapetan reprezentacije Engleske koji je podigao glavni trofej svetskog fudbala.
S novim ciklusom svetskog prvenstva, koji će uskoro početi, nada ostaje — kao i uvek — da će sledeća generacija konačno doneti trofej kući.
