Fini je startovao drugi sa rešetke, pored pilota Triple Eighta Vila Brauna, i tokom većeg dela prvog kruga dva Ford Mustanga su išla rame uz rame, dok Fini nije preuzeo poziciju na stazi i napravio prednost od oko sekunde.
Do prvog prozora za pit-stop povećao je prednost na tri sekunde u odnosu na Brauna i nastavio da se odvaja od ostatka polja.
Dok je Fini izgledao kao pobednik tokom cele trke, titula Sprint Cupa — a sa njom i automatsko mesto u finalu Supercarsa od deset vozača — delovala je sigurno u rukama Meta Pejna. On se učvrstio na petom mestu u Fordu ekipe Grove Racing i, po svemu sudeći, mirno je vozio ka kruni. Ali odmah nakon polovine trke, motor njegovog automobila je otkazao — odmah je ušao u bokse, ali ništa se nije moglo učiniti, i Novozelanđanin se nije vratio na stazu.
Bez stvarnog pritiska sa zadnje pozicije, Fini je mirno odvezao do cilja, ostvarivši šestu pobedu u sezoni (u svojoj 150. Supercars trci) sa prednošću od 1.45 sekundi.
„Tata mi je cele nedelje govorio da još nije gotovo“, rekao je on nakon osvajanja Sprint Cupa drugu godinu zaredom.
„Ogromno saučešće Groveu i Matiju, oni su verovatno zaslužili ovu titulu. Treba biti tu na kraju. Ovaj automobil je bio raketa, godina je bila neravna, i nemam reči.
„Juče nismo imali brz automobil, pa smo se probijali napred. [Danas] smo imali brz trkački automobil. Samo smo želeli da pobedimo u trci; iskreno, želeo sam da pobedim u ovoj trci više nego u Sprint Cupu.“
Drugi je završio Brodi Kosteki. Ford ekipe Dick Johnson Racing učvrstio se na četvrtom mestu u prvom stintu, a zatim je u drugom stintu prošao automobile Kaja Alena (Ford Grove Racing) i Brauna. Nakon drugog pit-stopa, Kosteki je smanjio zaostatak na 0.6 sekundi za Finijem, ali se u poslednjim krugovima suočio sa problemima zbog saobraćaja i savijenog upravljača, što ga je prebacilo u režim štednje.
„Nažalost, preticao sam automobile koji su bili krug iza“, rekao je on.
„Bio sam brz iza Broka. Ponekad se nađeš u dobitnoj poziciji, ponekad ne. Brok je imao prednost od dva-tri kruga svežine guma.
„U poslednjih nekoliko rundi imali smo snažne trkačke automobile, ali smo napravili korak unazad u kvalifikacijama.“
Braun, na talasu radosno proslavljenog pol-pozicije, zauzeo je treće mesto. Ako njegova trkačka brzina nije sasvim odgovarala onome što je pokazao u kvalifikacijama, njegova strategija se uglavnom svodila na to da pokriva Alena: oba njegova pit-stopa bila su krug kasnije nego kod mladog vozača, što mu je omogućilo da zadrži poziciju na stazi. Razlika između njih na cilju iznosila je 2.3 sekunde.
„Da ste mi rekli da će se ovaj vikend ovako odviti, ne bih verovao. Ponovo sam razočaran što sam završio treći.“
Iza Alena, Džejms Golding je ogromno doprineo svojim šansama za ulazak u finale, zauzevši peto mesto u Fordu ekipe Blanchard Racing, ispred najboljeg Chevroletovog automobila. Anton De Paskuale je startovao 11. u Camaru ekipe Team 18 i postojano napredovao tokom dana u kojem je samo jedan automobil sprečio ono što je moglo biti istorijska potpuna dominacija Forda u prvih deset kvalifikacija.
Vozač koji je prekinuo povratak slavnim danima Forda Sierre RS500 bio je Čaz Mostert. U prvom vikendu u kojem su ekipe Toyote Supra dobile na raspolaganje novi motor specifikacije „B“, aktuelni šampion je startovao peti u automobilu Walkinshaw TWG i samouvereno se držao u prvoj šestorki, dok njegov motor nije otkazao u 25. krugu.
Kao rezultat pobede, Fini vraća vođstvo u šampionatu, ispred Pejna sa 30 poena, a Kosteki se penje na treće mesto.
Sledeća runda Supercars šampionata biće prva trka izdržljivosti u sezoni — 500 kilometara na stazi The Bend u Južnoj Australiji, 11-13. septembra.
