Trgovinski rat preselio se iz prodavnica vina na hokejaški teren. Pet meseci nakon što je američki napadač Džek Hjuz postigao pobedonosni gol protiv Kanade na Olimpijskim igrama, predsednik SAD Donald Tramp je u ponedeljak, u suštini, postigao autogol u sopstvenu mrežu, objavivši da će hokejaški štapovi — zajedno sa nizom drugih kanadskih proizvoda — biti oporezovani carinom od 50 odsto.
Ova odluka, koja stupa na snagu za manje od 30 dana, u velikoj meri je simboličnog karaktera. Teško je naći nešto tipičnije kanadsko od hokeja. Ovaj sport nije samo nacionalna zabava; to je praktično neotuđivo pravo svakog Kanađanina po rođenju.
Pa ipak, ukupan efekat ove nove recipročne carine verovatno će teže pogoditi Amerikance nego Kanađane, koji će se suočiti s rastom troškova u kategoriji u kojoj dominiraju kanadske kompanije. Mnoge od tih kompanija proizvode štapove u fabrikama u azijskim zemljama. Jedini izuzetak je Roustan Hockey, koja ne samo da poseduje The Hockey News, već je i jedini proizvođač štapova sa sedištem u Kanadi.
Nije bilo moguće stupiti u kontakt sa kompanijom Roustan radi komentara. Fabrika Roustan Hockey u Brantfordu, Ontario, godišnje proizvede oko 400.000 tradicionalnih drvenih štapova. Polovina njih se prodaje u SAD.
To je mali obim u poređenju sa drugom robom pogođenom ovom novom carinom, uključujući vino i cement. Ali za mnoge hokejaške porodice, nova politika Bele kuće učiniće ionako skup sport još skupljim za bavljenje u SAD. Na kraju krajeva, hokejaški štap sa oznakom „Napravljeno u SAD“ ne postoji.
Kao i u slučaju burbona iz Kentakija, koji je sklonjen sa polica u Ontariju i Kvebeku kao odgovor na trgovinski rat između Kanade i Sjedinjenih Država koji je u toku, ne postoji alternativa kupovini hokejaškog štapa proizvedenog u Kanadi. I zato će, kao i sa svakom drugom carinom, potrošači na kraju osetiti rast troškova.
„Predsednik Tramp je preduzeo odlučne mere da pozove Kanadu na odgovornost za njene recipročne mere i diskriminaciju“, izjavio je trgovinski predstavnik SAD Džejmison Grir, dodajući da su nove mere direktan odgovor na pokrajinske zabrane američkog alkohola, kanadski sistem upravljanja snabdevanjem mlečnim proizvodima i kvote na neke američke automobile.
Ranije ovog meseca, Bela kuća je saopštila da neće produžiti Sporazum između Kanade, Sjedinjenih Država i Meksika, poznatiji kao USMCA. „Kao odgovor na ove mere i pretnje kanadskom suverenitetu, pokrajine, teritorije i Kanađani od obale do obale do obale istupili su jedinstvenim frontom, preduzimajući neophodne mere da podrže našu ekonomiju i zaštite naše radnike, farmere, preduzeća i porodice“, izjavio je premijer Kanade Mark Karni.
Premijer Ontarija Dag Ford dodao je u objavi na društvenim mrežama: „Ako ove carine budu uvedene, Kanada mora odgovoriti carinom na carinu, dolar za dolar“. Drugim rečima, možemo se naći na ivici masovne tuče u kojoj učestvuju svi igrači na terenu.
Činjenica da se ova nova carina uvodi u vreme kada je hokej u SAD popularniji nego ikad, izaziva žaljenje. Ove godine su i muška i ženska reprezentacija SAD osvojile zlato na Olimpijskim igrama. Ovo je bila i godina kada su trojica od deset najboljih strelaca NHL-a rođena u SAD i kada su Karolina Harikejnsi osvojili Stenli kup.
Međutim, sav taj zamajac rizikuje da splasne zbog novog carinskog udara Bele kuće. Kao što svi znamo, najveći teret svih carina oseća potrošač. Cene štapova su konstantno rasle tokom godina. Ali sada, kada se štapovi koji dolaze iz Kanade carine, ti troškovi će porasti kao nikada do sada.
Na kraju, račun će platiti hokejaške porodice. A za ligu koja toliko zavisi od toga da se Amerikanci bave ovim sportom radi povećanja popularnosti i ukupnog prihoda, dugoročne posledice mogle bi biti katastrofalne. Ipak, najveću cenu za ovu novu recipročnu meru platiće upravo hokejaške porodice — posebno one koje žive u Sjedinjenim Državama.
