Trke u Monaku ostaju u F1 2026
Šetajući se Monakom između sesija slobodnih treninga, ponovo možete osetiti zašto se ova etapa „Formule 1“ ceni, uprkos svim njenim nedostacima.
Uske ulice kneževine pružaju mogućnost da se rad bolida vidi izbliza, kao ni na jednoj drugoj stazi. Penjući se stepenicama ka krivini Mirabeau, možete primetiti kako automobili odižu jedan od točkova prolazeći kroz apeks. Vozači se bukvalno trljaju o barijere, okrećući bolide u špili Ferrmont, a zatim koriste ivičnjak za ulazak u čuveni tunel.
Moderni motori su tiši od prethodnih, ali u tesnom tunelu huk V6 ne nestaje. Franko Kolapinto, Karlos Sains, Oskar Pijastri, Arvid Lindblad – svi oni prolaze kroz slepu krivinu na skoro hiljadu konjskih snaga.
Živo oličenje brzine
Na izlazu iz tunela, kod Nuvel Šikane, praznična boja Meklarena izgleda posebno efektno: metalik narandžasta blista na suncu. Stojeći na uskom pristaništu između staze i jahti, možete videti kako automobili generacije 2026. – nešto lakši i kompaktniji – izgledaju življe na visokim ivičnjacima.
Kao što je u kvalifikacijama pokazao Gabrijel Bortoletu iz Audija, i najmanji dodir barijere povlači ozbiljne posledice. Zatim sledi slepa krivina Tabak, koja vodi ka sekciji bazena, gde se sada nalaze sponzorski brendovi.
Stojeći spolja na prvom ravnom zavoju, osećate da su nagle promene pravca fizički nemoguće. Zatim dolaze Raskas i Entoni Nog, a za njima kratka prava start-cilj, koja daje samo sekundu predaha pre zahtevnog Sent Devot i vijugavog uspona ka kazinu.
Adrenalin na maksimumu
„To dolazi sa adrenalinom i stresom“, rekao je Pjer Gasli, opisujući osećaj savršenog kvalifikacionog kruga koji ga je odveo u Q3. „Mnogo je na kocki, jer se ne igraš sa ivičnjacima, već sa zidovima. Pokušavaš da zakočiš metar kasnije, dodaš gas, oduzmeš par centimetara od zida na izlazu. Još uvek sam pod adrenalinom.“
„Igraš se sa zidovima. Samo pokušavaš da zakočiš metar kasnije, dodaš gas, oduzmeš par centimetara od zida na izlazu.“
U tom trenutku ni motori, ni superkliping, ni upravljanje baterijama ne padaju na pamet. Iako oštra kritika Fernanda Alonsa i Landa Norisa nakon kvalifikacija pokazuje da trenutna generacija automobila još uvek ima problema nevidljivih oku.
Nakon nedelja razgovora o pravilniku, bilo je osvežavajuće što je svu tu buku zaglušio zvuk motora. Iskustvo boravka pored staze u Monaku podseća zašto su vozači toliko jedinstveni u svom poslu. I zašto je Šarl Lekler, pobedivši na domaćoj trci 2024. godine, doživeo tako emotivan trenutak: od detinjstva je sanjao da ponovi put Mihaela Šumahera, koji je jurio ovim ulicama u crvenom bolidu.
Najbolji deo iskustva u Monaku – za to nije potrebna medijska propusnica. Gledalac se nalazi direktno u središtu dešavanja. Petak je bio odličan podsetnik za umornog navijača „Formule 1“ – na jedan sat, sve je bilo u redu.
