Vimbldon: Artur Feri osvetlio Centralni teren, nastavivši neverovatan put
Takve dane za britanske igrače na Vimbldonu treba ceniti.
Trijumf Endija Mareja 2013. godine, koji je prekinuo 77-godišnje čekanje na šampiona u muškom singlu, bio je vrhunac euforije, a njegova ubedljiva pobeda tri godine kasnije bila je tek neznatno skromnija po emocijama. Nade domaće publike Džoana Konta i Kameron Nori takođe su izazivali vatrenu podršku, neočekivano se probijajući do polufinala u poslednjih devet godina.
U nezaboravnim britanskim prodorima koji su obasjavali Ol Ingland klub poslednjih godina, postojala je određena logika. Ali nosilac vajld karte Artur Feri, koji se probio u polufinale? Ovo niko nije očekivao — i oni na tribinama su slavili u skladu s tim.
Pucketanje čepova šampanjca koje je odjekivalo tokom izvanredne pobede 23-godišnjeg Ferija u tri seta nad devetim nosiocem Flavijom Kobolijem — od kojih je jedan, po žalbi Italijana, omeo njegov servis — bilo je sasvim prikladno. A neki navijači su sigurno napustili Centralni teren u potrazi za pićem kako bi proslavili možda i najbolji dan britanskog tenisa u njegovom veličanstvenom domu od Marejevog drugog trofeja pre jedne decenije.
Sam Feri još ne slavi. U petak ga čeka polufinale Vimbldona protiv drugog nosioca, Nemca Aleksandra Zvereva.
„U poslednjem gemu sam osetio emocije koje nikada ranije u životu nisam osetio“, rekao je Feri, koji je pre ove dvonedeljne kampanje imao samo dve pobede u glavnom žrebu grend slem turnira. „Ovde su tribine uz mene, i to je kolosalna pomoć.“
Bio je to dan koji 15.000 domaćih navijača na Centralnom terenu, hiljade gledalaca na Henman Hilu — izvinite, na Arturs Situ — i oni širom zemlje prikovani za ekrane nikada neće zaboraviti. Za Ferija je ovo životno potvrđujući trenutak.
Feri je postao tek peti Britanac koji je stigao do polufinala Vimbldona u muškom singlu od početka Open ere 1968. godine. Samo četiri tenisera su se plasirala u polufinale muškog grend slema sa vajld kartom: sada se toj grupi Džimija Konorsa (US Open 1991), Anrija Lekonta (Rolan Garos 1992) i Gorana Ivaniševića (Vimbldon 2001) pridružio i Feri. Od tog trojca, jedino je Ivanišević na kraju osvojio titulu.
Sada će Feri skočiti na 36. mesto na svetskoj rang listi, iako pre ovog turnira nikada nije bio među prvih 100. To mu garantuje direktan plasman na najveće turnire u doglednoj budućnosti. Ček na 900.000 funti — suma će se povećati ako pobedi šampiona Rolan Garosa Zvereva — biće još jedna finansijska injekcija za dalji razvoj karijere.
„Ne posmatram rezultate kao novčani ekvivalent, za mene je to pre svega rezultat ogromnog rada uloženog tokom mnogo godina“, govorio je Feri u intervjuu za Top Kladionice nakon što je zaradio 78.000 funti za kvalifikacije na Australijan open ove godine. U Melburnu je govorio o mogućnosti da „reinvestira“ u svoj tenis, ali, istini za volju, novac za njega nikada nije bio problem.
Otac Loik je menadžer za upravljanje imovinom, bivši vlasnik fudbalskog kluba Lige 1 Lorjan, a majka Olivija je bivša reprezentativka Francuske u Fed kupu, koja je radila kao menadžer za poslovni razvoj u LTA. Navodi se da porodično bogatstvo premašuje 275 miliona funti. Ipak, ljudi bliski Feriju govore o njemu kao o osobi koja ostaje skromna u nastojanju da utaba sopstveni put u životu.
Trener Ferija Jerun Benard opisuje ga kao „običnog 23-godišnjeg momka koji je jednostavno veoma uspešan u sportu“, a britanski igrač Feliks Gil, dugogodišnji prijatelj, naziva Ferija „najluckastijim“ u njihovom krugu prijatelja. „Svakog jutra, dok mu rade tretmane, gledamo hajlajte sa svetskog prvenstva i ćaskamo o svakodnevnim stvarima“, ispričao je Benard. „Ništa neobično, kao da igramo čelendžer u Hrvatskoj.“
Feri je odrastao na nekoliko minuta hoda od Centralnog terena, skoro svakog leta je dolazio na šampionat i pokušavao da podražava zvezde koje je posmatrao. Sada je novi britanski broj jedan i sam postao glavna atrakcija Ol Ingland kluba i, verovatno, inspiriše sledeću generaciju.
Ferijev put je počeo blizu Pariza, gde je rođen od roditelja Francuza, pre nego što se porodica preselila u Vimbldon dok je još bio mali. Prošavši kroz sistem LTA kao jedan od najperspektivnijih juniora u zemlji, Feri je odlučio da se preseli na Univerzitet Stenford u Kaliforniji — prestižnu obrazovnu instituciju specijalizovanu za istraživanja. Feri, sklon učenju, studirao je nauku, tehnologiju i društvo, što mu je davalo rezervnu opciju u slučaju da tenis ne uspe, ali mu je istovremeno omogućavalo da brusi igru zahvaljujući sportskoj stipendiji. Feri je odložio potpuni prelazak u ATP tur kako bi sledio ka vrhu putevima diplomaca Džona Mekinroa i braće Brajan.
Ferijev napredak su takođe usporavale povrede, posebno nagnječenje kosti ruke, koje je dovodilo do „sumnji i mračnih trenutaka“. Bilo mu je potrebno strpljenje da prevaziđe problem koji se vraća bez adekvatnog odmora, i, pošto je stabilno odigrao poslednje dve sezone, sada bere plodove.
Očuvanje hladnokrvnosti, smirenosti i ozbiljnosti na terenu — i u intervjuima posle meča — postalo je ključ za izlazak u polufinale. Nije ga zbunila igra u prisustvu Rodžera Federera u četvrtom kolu protiv Grigora Dimitrova. Prisustvo kraljice Kamile na meču sa Kobolijem — i susret sa njom pre i posle igre — jedva da su izazvali tremu.
„Čestitala mi je i rekla: ’Nastavi tako‘, preneo je Feri. — Rekao sam joj da mi je u nedelju rođendan. Bilo bi sjajno igrati finale Vimbldona na svoj rođendan.“
Britanski nosilac vajld karte u muškom finalu Vimbldona na dan svog 24. rođendana? To zaista zvuči kao bajka. Ili ne?
