Vozači sa nepotpunim angažmanom koji su uprkos svemu pobeđivali u modernom NASCAR-u
Nastupi u statusu pilota sa delimičnim angažmanom bili su uobičajena pojava u ranim danima NASCAR-a: vozači su čak osvajali šampionate, ne učestvujući na svim etapama sezone. Međutim, kako je vreme prolazilo i kako je sport prelazio u modernu eru, šanse takvog vozača za pobedu u najvišoj diviziji počele su naglo da se tope. Tokom 1990-ih to se nije desilo nijednom, a od početka XXI veka ovako nešto se dogodilo samo devet puta.
Prošle nedelje na stazi vojno-pomorske baze Koronado u San Dijegu, Kori Hajm je postao poslednji kome je pošlo za rukom ovo dostignuće, i prvi otkako je to pre tri godine uradio Šejn van Gisbergen. Ko je još od honorarnih vozača stigao do karirane zastave u poslednjih 25 godina NASCAR Cup trka i kako im je to uspelo?
Napomena: Na ovom spisku figurišu samo vozači koji su prvobitno planirali nepotpunu sezonu u Cup-u, a ne oni koji su primorani da napuste kokpit sredinom godine zbog povreda ili drugih okolnosti nezavisnih od njih.
Kori Hajm — gradska staza San Dijego, 2026. godina
Provodeći tek svoju 13. trku u karijeri i šestu u sezoni 2026. godine, šampion NASCAR Truck Series 2025. godine pilotirao je četvrti, nečarterisani bolid tima 23XI Racing. Kvalifikovao se kao 13. i nije vodio nijedan krug sve dok nije obišao vodećeg u šampionatu, timskog kolegu Tajlera Redika, tri kruga pre cilja. Prilikom obilaženja došlo je do kontakta, i Hajm je čak okrznuo zid, ali se zatim odlepio i odneo pobedu sa prednošću od 10,3 sekunde nad drugim kolegom, Babom Volasom, dok je Redik ispao iz borbe zbog probušene gume. Pored toga, postao je prvi vozač koji je ikada osvojio Cup etapu u bolidu sa brojem 67, učinivši to u njegovoj 650. trci.
Posle pobede: Hajm je već obezbedio sebi mesto u glavnom sastavu 23XI Racing na punom rasporedu u sezoni 2027. godine, zamenivši Rajlija Herbsta u Cup-u, a u tekućoj godini planirano mu je još nekoliko startova. Njegovo sledeće pojavljivanje zakazano je na Chicagoland Speedway-u.
Šejn van Gisbergen — gradska staza Čikago, 2023. godina
Trostruki šampion Supercars serije vozio je svoju debitantsku etapu u NASCAR Cup-u u okviru programa Project 91 tima Trackhouse — neprijavljenog u čarteru projekta korišćenog za privlačenje međunarodnih zvezda auto-sporta u seriju. Pre SVG-a za volan ovog bolida sedali su Kimi Raikonen, a posle — Elio Kastroneves i Kevin Magnusen. Van Gisbergen se pojavio na potpuno novoj gradskoj stazi i odmah pokazao brzinu dovoljnu za pobedu. U mokrim uslovima osećao se odlično, i čak i kada se našao u gubitničkoj strateškoj situaciji, uspeo je da se probije sa 18. mesta na prvo u finalnih 30 krugova, osvojivši inauguraciono takmičenje. Postao je prvi vozač u više od 60 godina koji je osvojio Cup etapu u debitantskoj trci.
Posle pobede: SVG je ostavio karijeru u Supercars seriji iza sebe i preselio se u SAD, postavši punopravni pilot NASCAR-a u sastavu Trackhouse. Od tada je oborio mnoštvo rekorda na drumskim i gradskim stazama, ostvarivši nekoliko pobeda, i čak je osvojio titulu Rukija godine 2025. Sada je van Gisbergen najuspešniji vozač inostranog porekla u istoriji NASCAR-a. Takođe se brzo adaptirao na ovale, nedavno prvi put finiširavši u top-5 na ovalnoj Cup etapi.
Ej Džej Olmendinger — drumska staza Indianapolisa, 2021. godina
Olmendinger se tokom karijere više puta čas pojavljivao u Cup Series, čas je napuštao. Pre nekoliko godina doživeo je drugi vetar u Kaulig Racing-u, nastupajući za ovaj tim na punom rasporedu u NASCAR Xfinity seriji 2021. godine. U istoj sezoni odvezao je nekoliko Cup trka, i u četvrtoj od svojih pet pokušaja odneo pobedu. Na drumskoj stazi u Indianapolisu krenuo je na restart treći u produžetku, što se pokazalo kao idealna pozicija. Čejz Brisko je sekao krivinu, zbog čega mu je pretila kazna, ali je takođe izvrteo Denija Hemlina iz osvete za izguravanje sa staze, što je Olmendingeru otvorilo put ka pobedi. To je bila njegova prva pobeda u Cup-u od 2014. godine i prva pobeda u istoriji Kaulig Racing-a na ovom nivou.
Posle pobede: Olmendinger je osvojio još jednu Cup trku za Kaulig na Šarlot Rovalu 2023. godine, a takođe je zabeležio 18 pobeda u NASCAR Xfinity seriji. On i dalje nastupa u Cup-u na punom rasporedu, čvrsto držeći mesto u top-20 ličnog plasmana, i sprema se da pređe granicu od 500 startova u karijeri na stazi Sonoma Raceway.
Džastin Hejli — Daytona International Speedway, 2019. godina
U svojoj trećoj Cup trci u karijeri za tim Spire Motorsports, Hejli je ostao na stazi kada su se ostali sklonili na pit-stop tokom perioda opreza na letnjoj etapi u Dajtoni. Ubrzo potom pljusnula je kiša, i on je senzacionalno proglašen pobednikom. Startovao je 34. i vodio je svega jedan krug. Ova pobeda postala je za Hejlija jedina u Cup Series i prva za Spire, koja je tada bila nova organizacija u karavanu.
Posle pobede: Nakon toga, Hejli je nekoliko godina nastupao u Cup-u na punom rasporedu, ali nije postigao značajnije uspehe. Takođe je punopravno učestvovao u NASCAR Xfinity seriji, osvojivši četiri trke sa Kaulig-om i zauzevši treće mesto u šampionatu. Sada nastupa na punom rasporedu u Truck Series za timove Kaulig i Ram.
Brajan Vikers — New Hampshire Motor Speedway, 2013. godina
Nastupajući za Michael Waltrip Racing, Vikers je delio bolid br. 55 Aaron's Dream Machine sa veteranom Markom Martinom. U svojoj osmoj trci sezone, održanoj u okviru 19. etape na New Hampshire Motor Speedway-u, prvi put je preuzeo vođstvo 16 krugova pre cilja i više ga nije ispuštao. Pretekao je Tonija Stjuarta i odlepio se, obezbedivši sebi pobedu, koja je na kraju postala poslednja u Cup-u kako za samog Vikersa, tako i za MWR.
Posle pobede: MWR je prestala da postoji par godina kasnije, a Vikers je bio primoran da prevremeno završi karijeru zbog recidivirajućih tromboza koje su zahtevale uzimanje antikoagulanasa. Završio je karijeru sa 323 starta u Cup-u i tri pobede.
Trevor Bejn — Dajtona 500, 2011. godina
U sezoni 2011. godine, Bejn je odvezao 17 trka za Wood Brothers, a svoj prvi start te godine (i drugi u karijeri) ostvario je u najprestižnijoj trci serije. Dan nakon svog 20. rođendana, doveo je legendarni bolid br. 21 do pete pobede na Dajtoni 500 i prve za tim od 1976. godine! To je takođe postala prva pobeda tima u bilo kojoj Cup trci u poslednjih otprilike deceniju. Uspeh je omogućen zahvaljujući uspešnom guranju Bobija Labontea, a u poslednjim sekundama Bejn je izdržao nalet napadajućeg Karla Edvardsa.
Posle pobede: Bejn je kasnije učestvovao u skoro 200 Cup trka, ali se na stazu pobeda više nije vraćao. Nakon toga je ostvario dve pobede u NASCAR Xfinity seriji, a danas često radi kao analitičar i reporter na NASCAR prenosima.
Bred Kezelovski — Talladega Superspeedway, 2009. godina
Tokom sezone 2009. godine, zvezda serije u usponu odvezao je 15 trka za timove Džejmsa Finča i Hendrick Motorsports. U svom trećem startu godine u Taladegi, gurao je Karla Edvardsa u tandem draftu, a odmah iza njih sledio je par Rajana Njumana i Dejla Ernharta mlađeg. U jednom od najupečatljivijih finiša u istoriji Taladege, Kezelovski je preduzeo manevar unutrašnjom putanjom pri pogledu na kariranu zastavu, i kada je Edvards pokušao da ga blokira, Kezelovski nije odustao. Edvards se izvrteo o nos njegovog bolida, potpuno uzleteo u vazduh i prevrnuvši se udario u spoljnu ogradu. Kezelovski je odneo svoju prvu pobedu u karijeri u zapanjujućem iznenađenju, koja je postala jedina pobeda za Finča u statusu vlasnika tima Cup Series.
Posle pobede: Kezelovski je postao najuspešniji vozač na ovom spisku, osvojivši 36 Cup trka i šampionsku titulu NASCAR Cup Series 2012. godine. Takođe je osvojio titulu u NASCAR Xfinity seriji 2010. godine, zabeleživši tu 39 pobeda u karijeri, i jednu pobedu u Truck Series. Trenutno nastupa kao pilot i suvlasnik tima RFK Racing, sa preko 600 startova u Cup-u iza sebe.
Džejmi Makmari — Charlotte Motor Speedway, 2002. godina
Tokom sezone 2002. godine, Makmari je menjao povređenog Sterlinga Marlina u Chip Ganassi Racing-u. U svojoj drugoj trci u karijeri, održanoj krajem sezone na Charlotte Motor Speedway-u, kvalifikovao se kao peti. Na kraju je vodio najveći broj krugova (96), odbijajući napade Bobija Labontea koji ga je pritiskao i osvojivši kariranu zastavu.
Posle pobede: Kasnije je Makmari napravio uspešnu karijeru, odvezavši 584 trke u Cup-u i ostvarivši sedam pobeda. Među tim pobedama su trijumfi na najprestižnijim etapama: Dajtona 500 2010. godine i Brickyard 400 2010. godine u sastavu Ganassi. Takođe je pobednik na sva tri nacionalna nivoa NASCAR-a, a sada radi kao analitičar na prenosima trka.
Robi Gordon — New Hampshire Motor Speedway, 2001. godina
Gordon je zamenio povređenog Majka Skinera u Richard Childress Racing-u tokom sezone 2001. godine. Te godine je ukupno zabeležio 17 startova za tri različita tima i zaradio svoju prvu pobedu na završnoj trci sezone na NHMS. Prvobitno je etapa trebalo da se održi početkom septembra, ali je odložena zbog terorističkih napada 11. septembra, i Gordon je, startovavši iz dubine karavana, doneo pobedu RCR-u. U borbi za prvo mesto sa Džefom Gordonom (ne rođakom), preuzeo je vođstvo izguravši protivnika na krugovni bolid. Džef Gordon je izrazio nezadovoljstvo u režimu opreza, a Robi je na kraju stigao do karirane zastave.
Posle pobede: Robi Gordon je odvezao skoro 400 startova u Cup-u, ostvarivši tri pobede. Takođe je pobeđivao u NASCAR Xfinity seriji i pobednik je u CART serijama sa otvorenim točkovima. Gordon je pokušavao da ostvari 'Dabl' (Indy 500/Coke 600) češće od bilo kog drugog vozača u istoriji, učestvovao je u deset trka Indianapolis 500, više puta finiširajući u top-5. Tokom ovih godina više puta je startovao na Reliju 'Dakar', a takođe je osnivač serije of-roud trka Stadium Super Trucks.
