Za 5-6 godina Partizan neće biti konkurentan Zvezdi
2014. godine u prvi sastav „Partizana" ušla je cela generacija talentovanih mladih fudbalera, među kojima su se našli Luka Jović, Mihailo Ristić, Marko Grujić, Predrag Rajković i sam Vukašin Jović. Ovo značajno događaj desio se pod vođstvom tada još perspektivnog trenera Nemede Lalatovića, kojeg su mnogi smatrali jednim od najperspektivnijih trenera na Balkanu. Upravo je u tom periodu formirana ekipa koja je mogla da izazove tradicionalnog lidera srpskog fudbala. Jović se seća tog perioda kao vremena kada je on i njegovi vršnjaci, iako još tinejdžeri, dobili šansu da se pokažu pod vođstvom karizmatičnog trenera.
Nostalgija po epohi Lalatovića
Vukašin Jović, govoreći u podkastu „Mozart 2x45", s toplinom se seća tih vremena i karizme svog trenera. Po njegovim rečima, Lala je bio trener koji je mogao strogo da ukori igrača, ali je istovremeno znao da pronađe prijateljske reči i objasni taktičke nijanse. Jović ne krije svoje razočaranje što karijera trenera nije tekla onako kako je to zasluživalo Lalatović, i izrazio je mišljenje da je on mogao da radi u top-5 ligama Evrope. Tada je „Crvena zvezda" vršila ogroman psihološki pritisak na njih, a pobeda u derbiju je doživljavana kao najviša nagrada, uprkos tome što je protivnik smatran jačim kolektivom. Jović je naglasio da su navijači „Zvezde" držali njih na „tihoj vatri", očekujući grešku, ali je ekipa uspela da izdrži.
Poređenje sa savremenim vremenom
Poredeći prošlost sa sadašnjošću, Jović je primetio da trenutni sastav „Partizana" pod vođstvom Željka Terzića podseća na onu ekipu mladih talenata. Istakao je da je situacija u kojoj „Partizan" stavlja fokus na svoju školu i mlade igrače, nešto slično pristupu „Crvene zvezde" u prethodnim godinama. Iako sam Jović priznaje da takav pristup ne garantuje uspeh, smatra da je „Crvena zvezda" zaista ostvarila izuzetne rezultate zahvaljujući srećnom kombinovanju rada trenera i sreće sa domaćim igračima. Jović je rekao: „Situacija u kojoj je sada „Partizan" odlučio da krene putem koji je „Zvezda" već prošla. To ne mora nužno značiti uspeh, ali za „Zvezdu" se pokazalo kao ispravno rešenje. Koliko god Terzi radio fenomenalan posao, ovde postoji i doza sreće i to što smo dobro igrali".
Finansijski jaz i realnost
Završavajući intervju, Vukašin Jović je istakao fundamentalnu razliku između dva beogradska kluba, koja se ogleda u njihovim finansijskim mogućnostima. On je siguran da u narednih pet do šest godina „Partizan" neće moći da bude konkurent „Crvenoj zvezdi", ako ne dođe do radikalne promene u budžetskoj politici. Jović je doneo analogiju sa engleskim fudbalom, istakavši da čak i takvi giganti kao što su „Liverpul", „Mančester Siti" ili „Arsenal" mogu da greše i izgube od sredinešaka, dok „Crvena zvezda" funkcioniše kao dobro podešena mašina koja retko pravi takve propuste. Po njegovim rečima, uspesi „Zvezde" su u velikoj meri povezani sa sposobnošću kluba da pravilno investira u sopstvene kadrove, što čini njihov budžet neuporedivim sa mogućnostima protivnika.
Ove reči naglašavaju ne samo taktički, već i strukturni problem srpskog fudbala, gde jaz u resursima postaje odlučujući faktor u borbi za prvenstvo. Uprkos talentu i predanosti mladih igrača, bez finansijskog pariteta je teško govoriti o ravnopravnoj konkurenciji na duže staze. Jović je zaključio da je matematički budžet „Zvezde" već na startu neuporediv sa mogućnostima drugih klubova, što čini zadatak postizanja jednakog statusa praktično neizvodljiv u skorijoj budućnosti.
