Dalas Stars i Džejson Robertson izbegli su arbitražu potpisivanjem jednogodišnjeg ugovora vrednog 12 miliona dolara. Ovo je dobra vest, jer arbitražna saslušanja često kvare odnose između kluba i igrača. Za Dalas suma od 12 miliona deluje veoma povoljno, međutim kratak rok ugovora stvara dosta neizvesnosti i tera nas da se pitamo ko će na kraju biti na dobitku u narednim mesecima.
Razmotrimo prednosti i mane ovog dogovora za obe strane.
Zašto bi Stars mogli da budu u plusu
Najočiglednija prednost za tim jeste očuvanje šampionskog jezgra u periodu kada je klub izuzetno konkurentan u borbi za Stenli kup, uprkos ispadanju u prvom kolu od Minesota Vajlda u prošloj sezoni.
Robertson je – ako ne i najbolji igrač Dalasa, onda svakako njihov najjači napadač. Činjenica da je pristao na „pare Mikoa Rantanena“ zarad još jedne godine pre izlaska na tržište neograničeno slobodnih agenata omogućava da platni spisak ostane relativno komforan.
U poslednjih pet sezona Robertson zauzima deveto mesto u ligi kako po broju poena, tako i po broju golova. Gotovo svi koji su ispred njega na ovim listama za to vreme su se pominjali u razgovorima o MVP-ju. Drugi aspekti njegove igre možda nisu idealni za vodećeg napadača, ali njegov uticaj u napadu je neosporan. Da je Dalas uspeo da ga trejduje – i imali su veliku sreću što on nije želeo da ode za većim novcem u franšizu koja gubi, poput Sijetl Krakena – bilo bi nemoguće zameniti ga. Za borbu za trofeje potrebni su igrači Robertsonovog kalibra.
Dobra vest je da Stars imaju superzvezde u liku Robertsona i Rantanena, pri čemu je potonji sedmi po broju poena i 13. po broju golova u poslednjih pet godina.
Ovo takođe omogućava klubu da od januara započne pregovore sa Robertsonom o novom ugovoru, znajući pouzdano da će gigantski ugovor Tajlera Segina sa kep hitom od 9,85 miliona dolara uskoro osloboditi platni spisak. Možda će tada Dalas moći ozbiljno da zakorači u eru platnih spiskova preko sto miliona i plati Robertsonu sumu koja više odgovara njegovoj vrednosti u ligi sa brzo rastućim platnim plafonom.
Zašto bi Stars mogli da izgube
Jednogodišnji rok Robertsonovog ugovora verovatno plaši značajan deo navijača Starsa.
Ovo stvara kolosalan pritisak na tim od koga se očekuje visoka konkurentnost. Ali čak i u tom slučaju, šta to na kraju krajeva donosi? Ako Stars ne stignu bar do finala Zapadne konferencije, rizik da ne ubede Robertsona u mogućnost dugoročnih pobeda ovde postaće suviše realan.
Teško je zamisliti scenario u kome Robertson beleži dobru sezonu, a Stars se svim silama bore da opstanu u Centralnoj diviziji ili na Zapadu uopšte. Kada bi se tako nešto nekako i dogodilo, mogli bi da ga trejduju na željenu destinaciju – ili čak kao pozajmicu konkurentnijem timu uz zadržavanje dela plate, dobijajući zauzvrat ogroman paket budućih aktiva i, eventualno, par mladih igrača iz osnovne postave, kao u onim trejdovima sa Rantanenom koji su ga na kraju doveli u Dalas. Ali, ponavljamo, to je malo verovatno.
Stoga, ako dođe dotle da Stars jedva hvataju mesto u plej-ofu, oni ga i dalje neće moći trejdovati, jer bi trejd značio svesni korak unazad kada su svi ostali u sastavu u naponu snage. Ali, ponovićemo, bez igrača Robertsonovog nivoa u sastavu nemoguće je ozbiljno se boriti za trofeje, tako da, osim ako se ne desi neki trosmerni trejd sa dovođenjem zvezdanog igrača, dil sa Robertsonom znači slabljenje tima.
Ali ni to nije najgori scenario. Najgora varijanta je da Stars odigraju odličnu regularnu sezonu, sličnu onoj 2025-26, i ponovo ispadnu u prvom kolu, jer je Centralna divizija mašina za mlevenje mesa. Tada postoji veoma realan rizik da Robertson ne oseti mogućnost da ovde pobeđuje, a u tom slučaju može ili da ode besplatno, ili da zatraži od Starsa još više novca, što bi dodatno ograničilo njihove buduće takmičarske mogućnosti.
Zašto Robertson može da pobedi
Robertson je definitivno pristao na manji novac nego što vredi da bi ostao u Dalasu, ali to mu omogućava da ostane u konkurentnom timu. U onom koji ga stavlja u poziciju da bude jedan od najboljih napadačkih igrača lige već pet godina.
Nije uvek bilo tako, i ne tako davno olimpijski tim SAD nije ga poveo na Zimske igre 2026. godine. Čak su i Stars procenjivali njegovu igru, njegove zahteve za novi ugovor i razmatrali mogućnost trejda. Ali sada Robertson ima šansu da ih natera da se uguše tim nepoverenjem i spremnošću da ga otvoreno koriste kao monetu za potkusurivanje. Za 12 miliona dolara, momak sposoban da postigne oko 40 golova i upiše 85 poena je čista krađa.
Međutim, ako sve prođe kako treba, on će lako moći da zatraži ugovor koji će ga učiniti jednim od tri najplaćenija igrača NHL-a. I ako mu Stars to ne daju, neko drugi će gotovo sigurno dati kada platni plafon bude znatno iznad 110 miliona i nastavi naglo da raste. To ne mora nužno biti tim podjednako konkurentan kao Dalas, ali za dodatnih 5 miliona godišnje na to će se moći zažmuriti.
Zašto Robertson može da izgubi
Mnogo toga u budućnosti zavisi od njega samog. Kao što je već pomenuto, ako Stars ponovo budu dobri – a alternativni ishod je teško zamisliti – on će biti glavna pokretačka snaga. Moći će sam da diktira uslove.
Ali šta ako doživi pad u realizaciji, kao u sezoni 2023-24, kada je postigao 29 golova? Te godine je ipak upisao 80 poena, ali njegov forte i vrednost leže u umeću postizanja golova. Šta ako se prvi put u karijeri suoči sa povredama? Ili ako Stars ispadnu, a on ode bez golova u prvom kolu plej-ofa? Tada će razgovor o njegovom ugovoru kao neograničeno slobodnog agenta biti sasvim drugačiji.
Mišljenja o njemu u ligi deluju malo uzdržanije nego što bi trebalo, i ako ih on potkrepi slabom ugovornom godinom, kada bi trebalo da zvoni na sva zvona, to će postati problem. Ostaje samo da se nagađa koliko je Dalas bio spreman da mu da za tri ili četiri godine statusa neograničeno slobodnog agenta povrh potpisanog jednogodišnjeg ugovora. Kolika god da je ta suma, on se svakako nada da će je prevazići, bilo sa Dalasom ili sa nekim drugim.
Ipak, on ne bi bio prvi koji je proveo neidealnu godinu pred izlazak na tržište i izgubio gomilu novca. S obzirom na rast platnog plafona, može se raditi o nekoliko miliona dolara. Ovaj scenario ne deluje naročito verovatno. On je, ponavljamo, jedan od najboljih igrača lige i to dokazuje svima već pola decenije. Ali to ulazi u opseg mogućih ishoda, i to je rizik koji prati svaki jednogodišnji ugovor za relativno skroman novac.
