Posle svega što se dogodilo ovog leta, „Otava Senatorzi“, sudeći po svemu, za sada nije u potpunosti zadovoljna svojim sastavom.
Generalni menadžer Stiv Stejos nedavno je rekao u emisiji TSN 1200 da se tim „oseća dobro“ u vezi sa obavljenim poslom — rastanka sa glavoboljom po imenu Brejdi Tkačuk, zamene njega Vilijamom Eklundom, povratka Kloda Žirua i Nika Kazinsa, — međutim u rosteru ostaju nerešena pitanja.
U prošloj sezoni tim je postigao 275 golova (osmi pokazatelj u ligi, ali tek četvrti u sopstvenoj diviziji), međutim po očekivanim golovima donekle je nadmašio svoje realne mogućnosti.
Gubitak takvog napadača kao što je Tkačuk, koji u proseku postiže oko 30,5 golova na 82 utakmice, delujući isključivo na petercu i u snažnoj maniri, — to je problem. Ali Stejos je takođe rekao za TSN da bi klub želeo da potpiše čistog snajpera.
Pitanje je da li takav igrač uopšte postoji, i, može se pretpostaviti, odgovor se „Senatorzima“ neće dopasti. Ali to ne znači da ne vredi pokušavati, i postoji bar nekoliko zapaženih kandidata, uključujući sledeće hokejaše:
Vladimir Tarasenko, desno krilo, neograničeno slobodan agent
Ako govorimo jednostavno o „momku koji mnogo šutira i često pogađa“, Tarasenko je u 14-godišnjoj karijeri postigao 327 golova (nalazi se odmah izvan top-30 među aktivnim igračima). Tarasenka je lako dovesti, s obzirom na to da je slobodan agent, a „Sensi“ imaju oko 4,2 miliona dolara prostora do gornje granice plata; u prošloj sezoni zarađivao je 4,75 miliona u „Minesota Vajldu“ i postigao za njih 23 gola.
Nijansa je u tome što je Tarasenko već nastupao za „Otavu“ u sezoni 2023-24, budući da je bio na jednogodišnjoj pozajmici. Postigao je 17 golova u 57 utakmica — pristojan rezultat, — nakon čega je trejdovan u „Floridu Panterse“.
Ako su sve strane ostale zadovoljne provedenim vremenom, a trejd je bio čisto logistička odluka, onda je lako zamisliti njihovo ponovno okupljanje. Ali s obzirom na platni spisak „Otave“, Tarasenko bi, najverovatnije, morao da pristane na smanjenje plate u odnosu na prošlu sezonu. Izgleda da malo koji igrač trenutno na to pristaje.
Patrik Lajne, levo krilo, neograničeno slobodan agent
Još jedan neograničeno slobodan agent sa mnogo golova u prošlosti, međutim rizika sa Lajneom ima znatno više nego sa Tarasenkom. Davno su prošla vremena kada je Lajne mogao bez problema da postiže po 30 golova, ali čak i za ograničeno vreme u „Kolambus Blu Džeketsima“ i „Montreal Kanadijensima“ pogađao je na pristojnom nivou: 84 gola u 231 utakmici.
Međutim, problemi sa mentalnim zdravljem i mnogobrojne povrede ograničili su njegovu dostupnost: svega pet utakmica u prošloj sezoni, i nije odigrao više od 56 mečeva još od sezone 2019-20.
Potencijalna dobit ovde je očigledna. Kada je u formi bar 80 odsto, u ligi će se naći možda dvadesetak ljudi koji efikasnije šalju pak u gol, a njegove nedavne teškoće mogu spustiti traženu cenu na nivo koji će odgovarati i „Senatorzima“ i igraču.
Ali takođe postoji veoma visoka verovatnoća da će nastaviti da ispada na duže periode tokom sezone zbog nedostupnosti ili neefikasnosti, tako da će ovaj scenario odnosa rizika i nagrade „Senatorzi“ morati da razmotre veoma pažljivo.
Rad na tržištu trejdova
Nažalost za „Senatorze“, spisak „čistih snajpera“ koji su trenutno bez ugovora praktično se završava na Tarasenku i Lajneu. To znači da, ukoliko klub ne želi da drži barut suvim i čuva mesto pod platnim limitom za trejd tokom sezone, Stejos može početi da obzvanja kolege i pokuša da razmeni neuklopljenog snajpera iz drugog tima. Ali u tom slučaju definicija „čist“ verovatno će morati da se rastegne do krajnjih granica.
Iako se dovođenje Dilana Larkina, koji je prelazio granicu od 30 golova u svakoj od poslednjih pet sezona, čini kao neostvariv san, Brok Bozer (87 golova u poslednje tri godine i stabilan učinak od 20 golova po sezoni) može biti realnija opcija.
„Vankuver Kenaksi“ se nalaze u preustrojstvu, a „Sensi“ su još zadržali draft-pikove od trejda Tkačuka. Ali Bozer, kao i njegovi saigrači Elijas Peterson i Džejk Debrask, ima potpunu zabranu promene kluba. Da li će pristati na selidbu u Otavu?
Ako ne, postoje opcije poput Pavela Zahe (30 golova u prošloj sezoni) ili Kirila Marčenka (27 golova), čiji stepen „dostupnosti“ varira u zavisnosti od izvora.
U krajnjoj liniji, „Senatorzi“ će morati da odluče da li žele da zavuku ruku u svoju ratnu kasu i plate nečim većim od samog novca za takvu pomoć, ali, s obzirom na njihov trenutni takmičarski ciklus, dobijanje pojačanja izgleda kao hitna potreba.
Zamena za Tkačuka ne mora da se pojavi odmah; može se videti kako će se uklopiti Eklund i, u znatno manjoj meri, Andre Burakovski, i delovati u skladu sa situacijom.
Nije stvar u tome da opcije ne postoje. Pitanje je da li su one vredne toga sada, ili će odluka biti odložena do novembra, januara ili trejd dedlajna.
