Zašto rad VAR-a na SP 2026. deluje drugačije nego u Premijer ligi
Žalbe na video-asistenta sudije (VAR) u Premijer ligi odavno su se pretvorile u poseban vid sporta. Na Svetskom prvenstvu 2026. godine sve se doživljava potpuno drugačije — intervencije sistema ostaju uglavnom neprimetne. Utoliko je neverovatnija činjenica: učestalost VAR intervencija po utakmici na turniru veća je nego u minuloj sezoni engleske Premijer lige.
Percepcija u emotivnom svetu fudbala ponekad znači ne manje od suvoparnih brojki. Mečevi na Svetskom prvenstvu nižu se u gustom nizu: ne stigne da utihne jedna epizoda, a već je prekriva sledeća utakmica. U Premijer ligi, gde navijači imaju lični interes u svakom kolu, sporovi se ne stišavaju tako brzo.
Da li je suđenje na SP nalik meču Premijer lige?
Bez spornih momenata na Svetskom prvenstvu nije prošlo. Setite se direktnog crvenog kartona Južnoafrikancu Tembi Zvaneu zbog agresivnog ponašanja na meču otvaranja. Ili epizode kada je sudija odbio da pogleda snimak nakon što je Kilijan Mbape iz reprezentacije Francuske, činilo se, oborio Senegalca Sadija Manea. Međutim, zaista glasnih rasprava gotovo da nije ni bilo.
Za velike turnire to je uobičajena slika: igrači rizikuju ređe nego na distanci od 38 kola. U proseku na meč SP dolazi jedan ključni incident (isključenje, traženje penala i slično). U Premijer ligi — tri. To odmah proširuje teren za sporove na nivou domaćeg prvenstva.
Suđenje na Svetskom prvenstvu po definiciji mora biti etalonsko. FIFA je okupila najbolje od najboljih — 51 vrhunskog sudiju i 30 elitnih video-asistenata. Šef sudijskog korpusa FIFA Pjerluiđi Kolina ne krije da želi da na turniru vidi pristup blizak meču Premijer lige. Njegova filozofija je sledeća: fudbal je kontaktni sport i nije svaki kontakt faul. Njemu su potrebne slobodne, tečne igre na višem tempu.
Ove formulacije kao da su preuzete iz priručnika Premijer lige. Brojke potvrđuju trend: sudije beleže znatno manje prekršaja. Na SP 2018. bilo je 27 faulova po utakmici, u Kataru pre četiri godine — 25. Na sadašnjem turniru pokazatelj je pao na 21,7. U prošloj sezoni Premijer lige bilo je 21,6. Kolina je takođe smanjio broj opomena — 2,4 po meču, što je znatno niže od bilo kog drugog turnira ili nedavnog Svetskog prvenstva. Ako se menja način suđenja na terenu, mora da se prilagodi i video-snimak.
VAR interveniše na SP ređe
Kolinina težnja da podigne lestvicu dozvoljene borbe direktno je povezana sa radom VAR-a. Italijan zahteva doslednost: ako sudija dozvoljava više duela na terenu, intervencija video-asistenata mora biti manje. Obe lestvice moraju da se pomeraju sinhronizovano.
Pogledajte apelacije Škota Džona Makgina i Skota Maktomineja u utakmici sa Marokom. Osnova za penal je bilo, ali za Kolinin prag ti kontakti su bili suviše blagi. Nasuprot raširenom mišljenju, u Premijer ligi zabeležen je najniži u Evropi pokazatelj VAR intervencija — 0,29 po utakmici. Taj isti visoki prag, o kome se toliko govori u Engleskoj, prešao je na Svetsko prvenstvo. U Kataru je beleženo 0,41 intervencije po meču, na sadašnjem SP — 0,33, što je znatno bliže tumačenju Premijer lige. Za poređenje: u Ligi šampiona u prošloj sezoni registrovano je 0,47 intervencija po utakmici — skoro epizoda kroz meč.
Subjektivne provere sa izlaskom sudije na monitor pokazuju istu dinamiku. Na SP (šest pregleda) i u Premijer ligi (57) trend je isti — 0,15 subjektivne intervencije po utakmici. U Ligi šampiona pokazatelj je više nego dvostruko veći — 0,36 odlaska na monitor po meču. Statistika direktno ukazuje: u drugim takmičenjima video-kontrola je daleko nametljivija.
Zašto VAR na SP deluje mnogo prijatnije?
Laž, bestidna laž i statistika. Kako na Svetskom prvenstvu može biti više VAR intervencija nego u Premijer ligi, ako osećaj govori suprotno? Razloga je nekoliko.
Pre svega — brzina. Kašnjenje hrani sumnje. Kolinina filozofija je jasna: video-asistenti su obavezni da donose brze i odlučne odluke. Greške moraju da upadaju u oči, sudije ne treba da se bave prekomernom analizom. To je dovelo do znatno kraćih provera po subjektivnim epizodama poput penala i crvenih kartona. Istina, tako je bilo do ponedeljka, kada je provera dosuđenog penala Argentine protiv Austrije trajala 3 minuta i 40 sekundi.
U Premijer ligi ponekad su skloni da oklevaju, preopterećuju analizu beskrajnim pregledanjem snimaka. To dovodi do otegnutih revjua, uključujući i primenu sopstvene verzije poluautomatske tehnologije ofsajda. Šef sudija Premijer lige Hauard Veb deli slične principe sa Kolinom, ali postizati iste rezultate na distanci od 380 mečeva primetno je teže.
Pomogao je i unapređeni poluautomatski sistem određivanja ofsajda od FIFA. Asistent dobija zvučni signal kada je igrač u poziciji „van igre“ za 10 i više santimetara, zahvaljujući čemu je zadržana zastavica praktično iskorenjena. To je uklonilo mnoštvo iritirajućih segmenata igre i smanjilo potrebu za VAR proverama kod poništenih golova. Bez problema nije prošlo — u meču Španije sa Saudijskom Arabijom određivanje ofsajda trajalo je tri minuta, jer je tehnologija pomešala dva igrača, — ali korist od skraćenja pauza je očigledna.
Ne treba potceniti ni indirektan razlog. Na Svetskom prvenstvu sliku unutar meča obezbeđuje organizator turnira, a komentar nameće emiter. I FIFA i UEFA pridržavaju se jasnih pravila: incident mogu prikazati jedan, najviše dva puta, dok VAR proučava moguće isključenje ili penal. Ekran video-asistenta gledaocu prikazuju tek kada sudija lično krene ka monitoru pored terena. Sada uporedite to sa Premijer ligom, gde je prvorazredni zadatak Top Kladionice i TNT Sports — da analiziraju epizodu, prikažu je iz svih zamislivih uglova. Uspore, ubrzaju, daju reč ekspertu. Da li je bila greška ili ne? Komentatori imaju direktan prenos iz VAR haba — oni mogu da podignu zavesu i prebace se na njega u svakom trenutku. To stvara potpuno drugačiju perspektivu za svaki potencijalni incident. Organizatori turnira teže da izglade sporove, vlasnici prava — da ih stave na vidik.
Premijer ligu verovatno razočarava što su navijači i dalje ubeđeni u lošiji rad VAR-a u Engleskoj, iako su brojke uporedive sa Svetskim prvenstvom. Dve ključne lekcije su očigledne. Pri svoj važnosti preciznosti, brzina je glavni adut za uspeh video-snimaka. I to kako sistem prezentuju gledaocu, ima kolosalni značaj.
