Atmosferski V8 protiv turbo motora: zašto rasprava o motorima za 2031. ostaje složena zagonetka
S jedne strane je trkačka staza, s druge — automobilski svet. Motor koji će biti ugrađen u bolide Formule 1 od 2031. godine mora da pronađe ravnotežu između ova dva aspekta. Jedni pozivaju na stvaranje pogonske jedinice osmišljene isključivo za trke i spektakl, dok drugi ulažu stotine miliona evra u tehnologije koje moraju da očuvaju, makar i minimalnu, vezu sa serijskim drumskim automobilima.
Na jednom tasu vage je predsednik FIA Mohamed Ben Sulajem, odlučno rešen da vrati Formulu 1 filozofiji motorogradnje koja pre svega odgovara potrebama auto-sporta: atmosferski V8 sa kompaktnim KERS sistemom. Na drugom tasu su oni koji projektuju i grade motore: šest proizvođača koji oblikuju budućnost kategorije — Mercedes, Ferrari, Audi, Red Bull-Ford Powertrains, Honda i Cadillac.
Međutim, čak ni među proizvođačima stavovi nisu nimalo jedinstveni. Ferrari, Cadillac i Red Bull ostaju otvoreni, ne odbacujući viziju FIA. Mercedes i Audi više naginju ka turbo agregatu — razumljiva pozicija za dva automobilska giganta koja teže da razviju tehnološki efikasniji proizvod, koji nije toliko odvojen od drumskih automobila. Problem je u tome što će prisustvo turbo punjača neizbežno smanjiti buku motora, a vraćanje glasnog zvuka Ben Sulajem smatra prioritetnim zadatkom.
Čak i po ovom pitanju postoje sumnje. Danas je oko 50% publike Formule 1 mlađe od 35 godina — generacija koja nikada nije uživo videla Gran pri sa motorima sposobnim da vrište na gotovo 19.000 obrtaja u minuti i proizvode zvuk koji se drastično razlikuje od onoga što čujemo sada.
„Jedno je gledati drumski šou sa jednim atmosferskim automobilom koji se vozi sam 10 minuta“, objasnio je jedan inženjer u austrijskom padoku. „A sasvim drugo imati 22 bolida na stazi tokom dvosatne trke. Jesmo li sigurni da će publika upravo to želeti 2030. godine?“
Dok rasprave o buci ostaju otvorene, čini se da uključivanje KERS-a — sistema za rekuperaciju kinetičke energije — izaziva znatno manje nedoumica. Očekuje se da će njegova izlazna snaga iznositi 10–20% od onoga što daje motor sa unutrašnjim sagorevanjem, jer niko ne želi da rizikuje ponavljanje scenarija sa podizanjem noge s papučice gasa, karakterističnih za 2026. godinu. Ta trauma je ostavila trag. Čak će i turbo punjač, ako bude odobren, morati da igra ograničenu ulogu.
Sporni plan: vratiti dopune goriva u toku trke
Jedan od ciljeva koje je FIA postavila u okviru novog motornog projekta jeste značajno smanjenje težine bolida. Zadatak je vratiti se na približno 700 kg, a možda i spustiti ispod tog praga. Pojednostavljenje pogonske jedinice išlo bi upravo u tom smeru: znatno kompaktnije baterije i smanjena hibridna komponenta omogućili bi bolidima da postanu lakši i istovremeno manjih gabarita.
Imajući to u vidu, ponovo je isplivao predlog za koji se činilo da je zauvek skinut s dnevnog reda: povratak dopune goriva u toku trke. Na papiru, prednosti bi bile značajne. Sa rezervoarima za gorivo manje zapremine, bolidi bi mogli da postanu kompaktniji, a količina goriva koja se sipa na startu Gran prija iznosila bi manje od polovine današnje. Rezultat bi bio smanjenje težine za više od 50 kg u trenutku kada se ugase startna svetla.
Međutim, na ovom frontu put napred izgleda znatno složenije. Nije stvar toliko u bojaznima po pitanju bezbednosti, koje su dovele do zabrane dopune goriva krajem 2009. godine — današnje tehnologije omogućavaju da se obezbede znatno viši standardi. Glavna prepreka leži pre u filozofiji koju je Formula 1 usvojila poslednjih godina, a koja je sve više orijentisana na smanjenje obima opreme koja se prevozi na svaki autodrom.
Godine 2023. Formula 1 je odlučila da smanji broj setova guma dostupnih tokom vikenda sa 13 na 11, u okviru šire inicijative za održivi razvoj. Povratak sve opreme neophodne za dopunu goriva, sa logističkim uticajem koji bi nesumnjivo bio veći nego kod dva izuzeta seta guma, predstavljao bi zaokret od 180 stepeni koji bi bilo teško objasniti.
Između ostalog i zbog toga je bitka za motor 2031. godine tek počela. Smanjenje težine, troškova i složenosti — to je cilj koji svi dele. Međutim, put do njegovog ostvarenja izaziva znatno manje saglasnosti.
