„Saša, imam ideju!" — prilazi mi kolega Simon Graf. Znamo se dugo i kolegijalno pomažemo jedan drugom u ludilu turnira za „Veliki šlem", ponekad i van njih.
„Slušam", smejem se.
„Vidiš, Rodžer je već neko vreme u penziji, Novak je sada ispao u prvom kolu. Hajde da sednemo zajedno i popričamo, da vidimo gde ćemo stići?"
Ideja mi se sviđa, ali Simon je ipak Švajcarac, ha-ha. Može spontano, ali ipak i malo isplanirano.
Na imejl mi je stigla skica našeg „dvostrukog intervjua", tačnije, razgovora između nas dvojice o dvojici ljudi koji su obeležili našu karijeru. I o čemu god još da progovorimo usput.
Seli smo u „media garden", Naomi Osaka je vodila jednu od brojnih foto-sesija, kolege su se smenjivale i mahale. Ćaskali smo o Noleu i Rodžeru, našim utiscima, najboljim mečevima, percepciji Đokovića u Švajcarskoj i Federera u Srbiji, kao i o mnogim drugim temama.
Posle Rodžera i Novaka: Ne može biti GOAT-a u svakoj generaciji
Simon Graf: Rodžer je već neko vreme u penziji, Novak je sada ispao u prvom kolu, uz pominjanje problema sa zdravljem. Koliko je to ozbiljno?
Saša Ozmo: Nismo Španci, nije nam se posrećilo da posle Nadala odmah dobijemo Alkaraza, ha-ha. Mi još uvek tražimo našu sledeću veliku stvar. Što se tiče zdravstvenog stanja Novaka, mislim da je sve to mnogo više povezano sa mentalnom, nego sa fizičkom stranom. Ko zna, poznajući njega, verovatno će uraditi sve neophodne testove da pokuša da utvrdi šta se desilo, jer ne mislim da je problem samo u godinama. Bio je mrtav posle sedam gemova. Mislim da je to više mentalno zbog svih pritisaka i očekivanja. Sa druge strane, i sam zna da više ne može da igra kao ranije, ne može da trči kao ranije, i nije spreman da se priprema i trenira koliko je ranije trenirao. Mislim da je kombinacija svih tih faktora dovela do toga da je izgubio ovde u prvom kolu.
A kakav je tvoj osećaj kada vidiš Rodžera kao gosta na turnirima? Doći će na dan-dva, i onda ga opet nema.
Simon: Meni to odgovara, jer sam se pomirio sa činjenicom da on više ne igra. Bilo je prijatno što se vratio ovde na nekoliko dana, davao intervjue i radio sve te stvari.
Malo mi je nedostajao, jer se zaista povukao iz javnog prostora, a nije ni želeo da daje mnogo intervjua. Ali bio je ovde 20 godina, stalno igrao, stalno govorio… Normalno je da dođu promene. Već su prošle četiri godine otkako je završio, i ja sam se navikao. Ovo je nova era. Možda je to i tvoja budućnost.
Saša: Zar nemate mnogo igrača koji dolaze?
Simon: Imamo nekoliko, zapravo dosta mladih, ali…
Saša: Mogu li te nešto da pitam. U Srbiji će posle Novaka biti problem, jer će ljudi gledati onoga ko dođe do top 20 i četvrtfinala „Velikog šlema" i govoriti: „Ma ne, to nije ništa posebno". Da li je tako i u Švajcarskoj?
Simon: Mislim da su ljudi sada shvatili da osvajati „Velike šlemove" ili stalno igrati u polufinalima nije normalno.
Saša: Ne može biti GOAT-a u svakoj generaciji.
Simon: Upravo tako. Navikli smo da imamo igrača u finalima, a bio je i Sten. Sada su ljudi shvatili: „Vau, to je zaista bilo nešto izuzetno".
Naravno, u svakom mladom igraču odmah traže neke Rodžerove crte. Na primer, Anri Bernet, momak koji je prošle godine osvojio juniorski Australijan open. Zbog bekhenda i nekih drugih stvari odmah su ga malo poredili sa Rodžerom. Ali ljudi su svesni da drugog Rodžera sigurno neće biti.
Saša: Znači, potrebno je samo nekoliko godina posle odlaska Novaka da se ljudi u Srbiji povrate.
Simon: A misliš li da je sada mladim igračima u Srbiji teško?
Saša: Ne mislim da imamo mnogo istaknutih igrača koji dolaze, posebno među muškarcima. Imamo Hamada Međedovića i Kecmanovića koji su negde oko top 100, ali ako govorimo baš o mladima, tinejdžerima, nema ih mnogo. Imamo nekoliko dobrih devojaka, ali sa muške strane nema mnogo.
Pratiti Novaka: Nikada nije bilo dosadno
Simon: Kako je bilo izveštavati o Novaku svih ovih godina?
Saša: Uvek je bilo zanimljivo, to je sigurno, kao što možeš da zamisliš… Ne znam da li je ijedan profesionalni sportista prošao kroz sve ono kroz šta je on prošao: diskvalifikacija, deportacija, toliko velikih mečeva, dobijenih posle spasenih meč lopti, važni mečevi protiv Rodžera — kao što dobro znaš, tri puta pobede posle meč lopti — sve te bitke sa njim i Rafom… Upravo to je sve činilo posebnim.
Počeo sam da putujem i izveštavam sa „Velikih šlemova" 2015. godine, tako da sam uživo pratio kako je Novak osvojio 12 od svojih 24 „Velika šlema" — tačno polovinu. Nadao sam se da će doći do 25, samo da bih mogao da kažem da sam bio tamo na više od polovine, ha-ha.
Bilo je zanimljivo i zato što je uvek bio veoma otvoren na pres-konferencijama, posebno kada govori na srpskom. Sa međunarodnim medijima imao je odnos ljubavi i mržnje, možda povremeno čak više mržnje nego ljubavi. Ali sa nama je uvek bilo dobro.
Kao što znaš, daje duge i dobre odgovore, tako da uvek imaš materijala za rad. Prema nama, sa profesionalne tačke gledišta, uvek je bio veoma korektan.
Simon: Zaista me je impresionirao njegov talenat za jezike. Kada je jednom razgovarao sa švajcarskom televizijom, prišao je novinarki i rekao: „Grüezi". To je naše „zdravo", a čak ni Nemci često ne znaju da to izgovore kako treba. On je to izgovorio savršeno.
Saša: Očigledno ima talenat i brzo hvata jezike. Imao je priliku da nauči nemački jer je u tinejdžerskim godinama bio u Nemačkoj. Engleski se verovatno pokupi usput. Italijanski — imao je mnogo Italijana u timu, radio je i sa Rikardom Pjatijem.
Ali za Rodžera je normalno da zna pet jezika. Kod vas je to normalno. Kada se rodiš, moraš da govoriš nemački, francuski, italijanski i švajcarski nemački.
Simon: To je zaista velika prednost. Rodžer je naučio francuski veoma rano, kada je sa 14 godina otišao u Eklublen, u francuski deo Švajcarske. Do tada ga nije govorio, a sada ga govori prilično dobro. Naravno, pomoglo je i to što mu je majka iz Južne Afrike. Italijanski, međutim, nije mu tako dobar, i mislim da ne govori ni španski.
Saša: Ja obožavam španski. Mislim da je Novak, kao i ja, gledao mnogo telenovela dok je odrastao. Ja sam ih gledao sa bakom. Mislim da smo kroz te serije pokupili mnogo španskog. Prelep jezik.
Novak i Rodžer: Bio je tu poseban ton
Simon: A kako si ti gledao na Rodžera? Da li je bio nemezis za Novaka?
Saša: Iskreno, ne mislim da su njih dvojica ikada posebno voleli jedan drugog. Mislim da je ono što imaju danas — maksimum njihovog odnosa: korektni i puni međusobnog poštovanja. Tako i treba. Ne moraš da se družiš sa svima.
Mislim da je Rodžer od samog početka imao problem sa tim koliko je otvoreno Novak govorio o svojim ciljevima, kao i sa nekim njegovim gestovima, jer je Rodžer potpuno drugačiji. Sa druge strane, mislim da je Novak očekivao da ga Rodžer prihvati drugačije, i ljutilo ga je što sve nije bilo kako se nadao. Bar ja tako to doživljavam.
Uvek sam osećao da postoji nešto dodatno kada Novak igra protiv Rodžera, u poređenju sa mečevima sa Nadalom, iako je, čisto sa teniske tačke gledišta, rivalstvo sa Nadalom verovatno bilo veće. Ali protiv Rodžera je uvek bilo još nešto. Ne bih koristio reč „mržnja", to nije prava reč.
Simon: Malo začina.
Saša: Začina, da. To je prava reč. A da li si i ti imao isti utisak?
I kakva je uopšte bila švajcarska percepcija Novaka svih ovih godina?
Simon: Znaš šta je ludo? Novak u Švajcarskoj izaziva mnogo emocija. Mislim da je to zato što se pojavio i toliko puta pobeđivao Rodžera, ali i zato što je bio potpuno drugačiji.
Rodžer — osećaj, elegancija. A Novak je bio temperamentan, cepao je majice i sve ostalo.
Bio je period kada sam imao više klikova na tekstove o Novaku nego na tekstove o Rodžeru.
Saša: Mržnja se prodaje.
Simon: Upravo tako.
„Gledam australijski sud usred noći i pitam se: „Jesam li ja sportski novinar?"»
Simon: Sećam se Australije kada su Novaka deportovali, sve te lude sudske rasprave usred noći. Bio sam u Švajcarskoj. Pretpostavljam da si bio u Melburnu?
Saša: Ne, bio sam u Beogradu. Isto kao i ti — gledao sam australijski sud usred noći i pitao se: „Šta ja, do đavola, radim? Jesam li ja sportski novinar ili šta?" Sudija Keli i ostali… To je bilo ludo vreme.
Simon: Potpuno ludo. Nisam spavao i pisao sam tekstove o tome. Imali su rekordnu čitanost. Rekordnu.
Saša: Da, ali okolnosti su zaista bile vanredne. Mislim da je to bila najveća vest svuda, ne samo na sportskim sajtovima, nego uopšte u medijima širom sveta. Ludilo.
A meni je najluđe bilo to što je Australija tri nedelje posle svega toga praktično ukinula sva kovid pravila. Mogao si da uđeš bez vakcine, bez svega toga. Posle tri nedelje, čoveče.
„Mržnja se prodaje" — i u Švajcarskoj i u Srbiji
Simon: Kada napišem tekst o tome koliko je dobro za tenis što postoji Novak, u Švajcarskoj ga gotovo niko ne želi da čita. Kada napišem nešto malo kontroverznije — ljudi se odmah uzbude.
Saša: Mislim da slično važi i za Federera u Srbiji. Iako je u poslednjih nekoliko godina, otkako je Rodžer otišao, dao nekoliko zaista lepih izjava o Novaku, pa su ljudi počeli malo više da ga vole.
Ali moram da kažem da su ga uvek veoma poštovali. Ljudi su govorili: „Ne volim ga, ne sviđa mi se što govori na pres-konferencijama…", ali kao teniser — tu nije bilo spora.
Pre nego što se pojavio Novak, mislim da je u Srbiji većina ljudi bila više na strani Rodžera nego Rafa.
Simon: Šta ljudima kod njega nije odgovaralo? Da li su ga doživljavali kao arogantnog?
Saša: Ne bih rekao a
