Kada je „Edmonton Oilers" ovog leta angažovao Majka Bebkoka za glavnog trenera, to je izazvalo poprilično iznenađenje.
Ali brzo su nas uverili da nije reč samo o tome što su igrači odobrili odluku rukovodstva. Oni su sami aktivno tražili Bebkoka kao trenera za koga su smatrali da može da promeni stvari.
U razgovoru za NHL.com na godišnjem evropskom medijskom putovanju lige, Leon Drajzaitl je objasnio logiku te odluke.
„Mislim da on ima vrlo jasan plan i traži maksimum od igrača, i po meni, njemu nije važno ko je pred njim kada je reč o odgovornosti, razumete? — rekao je Drajzaitl. — Želimo da nas neko trenira. Želimo da napredujemo.
„Konor (Mekdejvid) i ja ponekad takođe zaslužujemo (vikati na nas), kao i bilo ko drugi. Ne mislim da će se „Bebs" previše opterećivati time ko smo mi u tom smislu. Mislim da je to ponekad neophodno."
Izgleda da ovde deluju tri faktora.
Prvi i najvažniji: ako se čita između redova, proizilazi da lideri „Oilersa" na ledu smatraju da je bivši trener Kris Nobloh previše blago postupao sa najboljim igračima.
U tome ima logike. Drajzaitl i Mekdejvid su nastavljali da pružaju odlične sezone, čak i igrajući sa povredama, i teško da angažujete trenera najboljeg igrača iz CHL da bi mu skidao glavu ako se malo uspori u povratku u odbranu.
Ako su igrači „Oilersa" osećali da to ne funkcioniše ili možda vodi ka razdoru u svlačionici, onda promena trenera ima smisla.
Drugo, hokejaši retko krive golmane (bar javno) kada njihov tim primi četiri ili više golova po meču. „Oilersi" su to uradili čak 36 puta prošle sezone, uključujući golove u praznu mrežu.
Posebno nakon trejda Tristana Džarija, činjenica da nisu mogli da računaju na golmana koji bi im izvukao meč ne može se jednostavno pripisati tome da je on loš golman iza — priznajmo — prosečne odbrambene linije.
Postoji osećaj da startni golman sa procentom odbrana koji počinje sa „.85" nije loš samo zato što je lično loš. To se smatra neuspehom tima, čak i ako zapravo nije tako.
Konačno, to što je Bebkok veoma disciplinovan u svom pristupu kako međuljudskim tako i igračkim pitanjima, izgleda da je upravo ono što „Oilersi" žele.
„Nikada nismo uspeli da zaista uhvatimo i pronađemo svoju igru tokom 82 meča — takođe je rekao Drajzaitl za NHL.com. — Vidite to svake godine: dobre ekipe imaju prepoznatljiv obrazac koji kreiraju i grade tokom 82 utakmice. One znaju kakav hokej igraju i mislim da je to nama nedostajalo."
Opet, ako želite to da pripišete činjenici da se dubina tima prorredila tokom poslednjih nekoliko letnjih pauza zarad većih ugovora Drajzaitla i Evana Bušara, plus tome da su ključni igrači poput Drajzaitla, Zeka Hajmana i Džejka Volmana propustili po 25–30 utakmica, onda su to jednostavno troškovi posla.
Pored angažovanja Bebkoka — trenera koji nije bio u ligi sedam godina i koji nije prošao dalje od prve runde plej-ofa duplo duže od toga — „Oilersi" su odradili prilično dobru letnju pauzu i zatvorili nekoliko ozbiljnih problema.
Takođe su praktično priznali da su im ruke vezane veoma lošim ugovorima (Bouman verovatno i dalje pokušava da utvrdi ko ih je delio).
Sve to stvara svojevrsnu situaciju pitanja šta je bilo prvo — kokoška ili jaje — u kojoj će biti teško razumeti da li je imenovanje Bebkoka, šestog glavnog trenera tima za devet sezona, bio pravi potez.
Ako „Oilersi" budu bolji sledeće godine, da li će to biti zato što je Bebkok nametnuo timu novi način razmišljanja i pristup? Ili je to jednostavno rezultat toga što će jedan od tri-četiri najbolja igrača sveta, nadamo se, biti dostupan za ceo raspored od 84 utakmice, a prosečan nivo odbrane se malo podigao tokom leta?
Možemo da pretpostavimo šta će odgovoriti Drajzaitl i društvo.
Ali ako „Oilersi" budu lošiji ili ostanu otprilike na istom nivou, ostaje nam samo da nagađamo šta će biti dalje. Verovatno ništa dobro.
