Džuan Mir: nesreće, Honda i budućnost u MotoGP
Put Huana Mira u MotoGP-u bio je neobičan i pun neočekivanih obrta. Španac, koji je postao šampion Moto3 2017. godine, zauzeo je šesto mesto u svojoj jedinoj sezoni u Moto2, nakon čega je doživeo skroman debi sa Suzukijem 2019. godine, obeležen povredama. Međutim, već iduće godine neočekivano je osvojio titulu, uprkos premeštanju kalendaru zbog pandemije i povredi Marka Markesa. 2022. godine, nakon iznenađujućeg odlaska Suzukija, Mir je postao saigrač Markesa u Hondi, upadajući u najteži period za japanskog proizvođača. Tim se polako oporavljao, a sada Juan Mir vodi svoju četvrtu sezonu sa gigantom, koja bi mogla biti i njegova poslednja.
Problemi Hinde izazvali su kod Mira duboke sumnje u sebe, do te mere da je tokom sezone 2023. razmatrao i mogućnost napuštanja sporta. Ipak, on je izdržao, produžio ugovor i naučio da navigira kroz te teške trenutke, ne gubeći želju da sija i konkurentski oganj. Ta strast se jasno pokazala u njegovom agresivnom stilu vožnje, koji ga je koštao od početka sezone. Velika nagrada Francuske postala je mikrokozmos te tendencije: Mir je bio najbolji u timu Hinde, vozeći šesti, dok se ponovo nije srušio. U 10 startova, uključujući sprinte i glavne trke, Mir je pao 6 puta. Ako se doda tehnički problem u Tajlandu, onda je trka u Heresu bila jedini put da je završio glavnu trku.
U intervjuu France u Le Manu, Juan Mir je otvoreno govorio o trenutnoj situaciji u Hondi, svom ličnom pristupu, agresivnoj vožnji i perspektivama oporavka 2027. godine, možda već pod drugim bojama dresa.
Analiza sezone i balans rizika
Kako ocenjujete početak sezone?
«Kako možete da zamislite, mislim da smo bili dovoljno konkurentni sa paketom koji imamo, ali iz nekog razloga nismo uspeli da skupimo rezultat. Ja sam toliko često padao u prvim trkama. Borili smo se za podijum, kao u sprintu u Ostinu, i u svim trkama smo bili uvek u top 5, top 6, uprkos Heresu, iz mnogo razloga. Vidim da postoji potencijal. Sramota je što imamo Ducati i Apriliju, i tamo ima mnogo motocikala, i to je malo problem».
Kada je reč o napretku motocikla, Mir priznaje da je očekivao više. Nadeo se da će se motocikl poboljšati nakon konkurentnog kraja prošle godine, ali za borbu za podijum mora se preuzeti ogroman rizik. Uveren je da se u idealnim uslovima može boriti za podijum, ali ne i za titulu šampiona.
Psikologija i upravljanje rizikom
Žoan Zarko je naglasio da je Mir sjajan u kočenju, ali je ukazao i na njegovu spremnost na rizik, što dovodi do padova. Mir se složio da je to kombinacija faktora. U trkama gde je padao, uvek je bio ispred, boreći se za top 4, dok je drugi vozač Hinde bio u top 12. Ako se pokušava više, na kraju se završava na zemlji. On priznaje da prihvata više rizika od drugih vozača, ali to ga ne čini srećnim rezultatom.
«Ne, ne, moram da učim. Moram da naučim da završim na 12. ili 10. mestu, ali ponekad je to teško upravljati. Znam na šta sam sposoban sa dobrim motociklom ili u dobre vikend, i prihvatiti da nemamo brzinu za više nije lako».
Mir ističe da je pre tri godine bio u trenutku kada je želeo da ode, ali sada je prihvatio situaciju i ograničenja paketa. Setio se kako je nakon pobede i trećeg mesta u Suzukiju bilo psihološki teško prihvatiti da više ne može da se bori za podijum svaki vikend.
Budućnost: ostati ili otići?
Kada su ga pitali da li će ostati u Hondi u narednoj sezoni, Mir je odgovorio da još uvek ne može da da tačan odgovor. Tim pokušava da shvati šta je bolje za njegovo buduće. Ne može da garantuje svoje boravak, ali uskoro će saznati šta da radi. Namerno je da bude veran svojim osećanjima i onome što želi.
«Srećan sam, jer će odluka koju donesem biti ono što stvarno želim, i to će me učiniti srećnim».
Mir je takođe naglasio da mu je važno da oseća da tim zaista želi da ga vidi kao lidera projekta, ali to ne zahteva u ultimativnom obliku. Glavno je da bude 100% siguran u svoju odluku.
Uloga vozača u razvoju
Pitanje o tome kako vozač pomaže u razvoju motocikla pokazalo je razliku između vozača i inženjera. Mir je objasnio da vozači mogu da opišu osećanja, ali ne nude inženjerska rešenja.
«Normalno, vozač želi da bude brži. Možemo da kažemo šta osećamo na motociklu, ali mi nismo inženjeri. Naša uloga je da objasnimo šta osećamo, a ne rešenje. Ne znamo kako da učinimo motocikl bržim. Možemo da kažemo: 'Želim više da skrećem sa zadnje strane, želim bolje osećanje ispred'». Ali ne možemo da mislimo o tome da želimo kraći šasiju ili drugo šasija».
Juan Mir, vozač Hinde HRC
Mir je priznao da zna kako se oseća motocikl sa kratkim šasijom, ali tim mora da prevede ta osećanja u tehnička rešenja. Uverio je da ako nešto radi, vozač to oseća.
Juan Mir ostaje veran svom putu, uprkos teškoćama, i nastavlja da traži načine da poboljša rezultate, čak i ako to znači donošenje složenih odluka u budućnosti
