Sećate li se prošlogodišnje Velike nagrade Belgije Kimija Antonelija?
Pre dvanaest meseci okrenuo se u sprint kvalifikacijama, startovao poslednji i završio kao 17. u sprintu, ispred samo Zaubera Nika Hilkenberga i dva Alpina (prošlogodišnji Aston Martin). Zatim mu jednostavno nije bilo dovoljno brzine u glavnim kvalifikacijama i ispao je u prvom segmentu.
Po uobičajenom rasporedu trkačkog vikenda, vozači odmah odlaze u medijsku zonu da se objašnjavaju pred televizijskim ekipama i pisanom štampom. Ali Antoneli je došao poslednji, iako je ispao među prvima. Neprestano trepćući, pokušavajući da zadrži nove suze, govorio je o nedostatku poverenja u bolid i o tome da prolazi kroz težak period — a Spa je bila samo jedna od nekoliko teških vikenda tog leta. Upravo su posle te belgijske trke glasovi koji su tvrdili da Antoneli nije spreman za Formulu 1 postali najglasniji.
Prošlo je 12 meseci i sada Antoneli izgleda kao nezaustavljiva sila.
U Spa je stigao posle još jednog prilično teškog perioda. Međutim, ovog puta razlozi nisu bili u njegovim sopstvenim greškama, već u mehaničkim kvarovima. Ostao je bez verovatnog drugog mesta u Barseloni i potencijalne pobede u Silverstonu. Ali čak i sa dve trke bez osvojenih bodova, imao je 25 poena prednosti u odnosu na Džordža Rasela u šampionatu.
Promenili su se i sami glasovi.
U četvrtak na konferenciji za medije, Antonelija su zamolili da oceni svoju sezonu — a sam način na koji je pitanje postavljeno govorio je o njegovoj kampanji više nego odgovor.
„Da li biste sopstvenu sezonu ocenili sa 10 od 10, kao skromni i samoanalitični vozač kakvog smo vas upoznali? I ako nije 10 od 10, zašto?“ — pitali su Antonelija.
Antoneli je zaista skroman i samokritičan. Zato je izneo potpun spisak svojih nesavršenstava: udes na treninzima u Melburnu, spor start u Japanu, kazna zbog izlaska van granica staze u Majamiju, koja ga je koštala bodova u sprintu, pa čak i kvalifikacije u Barseloni i Austriji, gde je bio treći, odnosno drugi, ali ih je i dalje smatrao nezadovoljavajućim.
Budući skroman i samokritičan, ipak nije mogao da oceni svoju sezonu ispod osmice.
Posle Spa, tu ocenu će sigurno morati da podigne bar na osam i po. Jer na stazi koja mu je godinu dana ranije donela jednu od najnižih tačaka u karijeri, gotovo ni u čemu nije mogao da bude bolji.
Postoji stari kliše koji vole da koriste vrhunski sportisti: ne postoji loša sreća. Obično ga izgovaraju neposredno pre nego što nabroje sve slučajeve kada im se zaista nije posrećilo. Ali pravi smisao je u tome da razliku na kraju ipak praviš ti sam.
Vikend Antonelija u Spa — kao i cela njegova sezona u celini — savršen je primer da najboljeg izvođača na kraju ništa ne može da zaustavi.
U petak je bio najbrži, zatim je uzeo ubedljiv pol — i takva sitnica kao što je virtuelni sigurnosni automobil u nepogodnom trenutku, suštinski ništa nije mogla da promeni. Valtteri Botas je nehotice malo pomogao Antoneliju, zadržavši Šarla Leklera, ali nekoliko desetinki koje je Monegažanin izgubio iza Kadilaka teško da opravdavaju punu večeru koju je Botas u šali predložio da duguje Kimiju. Maksimalno — dobro belgijsko pivo. Malo.
Antoneli jednostavno nije nameravao da izgubi ovu trku. Iskoristio je prvu pravu priliku da vrati vođstvo koje mu je s pravom pripadalo.
Takođe vredi napomenuti da je pobeda bila zasluga samog Antonelija. Da, on i dalje vozi najbolji bolid u karavanu, ali trka je bila daleko teža nego što su mnogi očekivali. Ferari — a povremeno i Red Bul — držali su Kimijev tempo. Nedovoljno da postanu stvarna pretnja, ali dovoljno da ga nateraju da radi na granici.
Ova pobeda je od Italijana zahtevala besprekornu vožnju od starta do cilja — i može se sa sigurnošću reći da Antoneli iz 2025. godine najverovatnije ne bi ni pretendovao na ovaj uspeh.
Nije stvar samo u tome da Mercedes ove godine ima najbrži bolid. Upravo je kombinacija bolida i vozača ono što najčešće služi kao orijentir. Po čistom tempu, Antoneli je mogao da pobedi na gotovo svakoj trci u sezoni. Imao je dovoljno brzine da se bori sa Luisom Hamiltonom u Barseloni, bio je objektivno najbrži vozač nedelje u Austriji, a u Silverstonu bi Lekleru bilo izuzetno teško da ga zadrži iza sebe u poslednjim krugovima. Uz malo sreće, lako je mogao da nastavi pobednički niz koji traje još od Kine.
Umesto toga, pošto ga loša sreća bira češće nego mnoge druge, njegova prednost u šampionatu iznosi „svega“ 45 poena.
Nije loše za devetnaestogodišnjeg momka.
„Svi smo iznenađeni“, rekao je Toto Volf tokom nedeljnog večernjeg razgovora sa novinarima o svom vozaču. — „Mislim da je prva sezona prošla očekivano. Sjajni trenuci u kojima je blistao njegov talenat i veoma teški trenuci, duga serija rezultata, odsustvo rezultata sredinom sezone. I to je bilo očekivano.“
„A onda, posle zime, takođe očekivano — znao je okruženje, znao je pritisak, znao je zahteve tima sa tehničke strane, sa marketinške strane, poznajući staze na koje ćemo ići — [napredovao je]. Ali ono što nismo očekivali jeste hladnokrvnost i strukturiranost koje je uneo u svoj rad. Kod Kimija, bilo da je sesija dobra ili loša, nećete videti razliku u emocijama na analizi.“
„To je apsolutno poslovni pristup. ’U čemu je problem?‘, ’Kako da ga rešimo?‘, ’Kako da idemo dalje?‘ — i to je novo. I mislim da upravo zato, kada pobeđuje, gotovo da ne vidite onaj apsolutni zanos koji bi bio svojstven devetnaestogodišnjaku. I istovremeno, [kada] ne uspe da ostvari rezultat... U Barseloni, kada nam se bolid zaustavio, ili čak u Silverstonu, on se vraća — i upravo on govori timu: ’Pa, ovo je mehanički sport, takve stvari se dešavaju.‘ Devetnaest godina! To je veoma, veoma impresivno.“
„I mislim da su ovaj način razmišljanja i ovaj stav verovatno jedan od glavnih pokretača koji su omogućili da talenat zasija tako rano u njegovoj karijeri.“
Koliko toga može da promeni jedna godina.
