Tokom poslednje dve sezone, „Vankuver Kenaksi" su bili jedno od glavnih razočaranja NHL-a: u sezoni 2024/25 zauzeli su peto mesto u slaboj Pacifičkoj diviziji, a u prošloj sezoni potpuno su podbacili, spustivši se na 32. mesto u ligi.
Ovog leta, „Kenaksi" zauzimaju 13. mesto na rang-listi međusezone od TheHockeyNews.com. Kriterijumi uključuju dolaske i odlaske igrača, smenu generalnog menadžera i/ili trenera, unapređenja i produžetke ugovora.
Ne treba se zavaravati njihovom pozicijom na ovoj rang-listi — u sezoni 2026/27 „Kenaksi" će i dalje biti ekipa ispod proseka i, najverovatnije, završiće negde pri dnu tabele. Do trenutka kada novi generalni menadžer Ryan Johnson ostavi svoj pečat na sastav, „Kenaksi" bi mogli da pate i u narednoj sezoni, a možda i još par sezona posle toga. „Vankuver" ima novog arhitektu u liku Johnsona i novog trenera — dugo očekivanog Mannyja Malhotru.
Ali što se tiče talenta na nivou franšize, „Kenaksima" je potrebno da pate još malo i počnu da gomilaju vrhunsko umeće. Kako se čini, Johnson razume da ima dugu stazu da pokuša da se skrasi u Britanskoj Kolumbiji.
Dolasci:
Ryan Johnson (generalni menadžer), Manny Malhotra (trener), Brendan Gallagher (desno krilo), Jamie Oleksiak (odbrambeni igrač), Luke Schenn (odbrambeni igrač), Paul Cotter (levo krilo)
Malo je ekipa koje su sprovele tako velike promene kao „Kenaksi" ovog leta — a te promene su počele sa samog vrha: imenovanjem Johnsona i Malhotre. „Kenaksi" su takođe doveli Malhotrinog sina — Caleba Malhotru — pod trećim brojem na NHL draftu 2026. godine. Malhotre će biti ključni za dugoročne rezultate „Vankuvera", ali ostala pojačanja u sastavu „Kenaksa" su ili liderska pojačanja ili igrači koji se mogu zameniti za dugoročne aktive.
Gallagher stiže iz „Montreal Kanadijensa", ali je učinak 34-godišnjeg igrača u prošloj sezoni naglo opao: Gallagher je postigao samo sedam golova i 23 poena u 77 utakmica. Njegov ugovor traje do kraja naredne sezone, ali Gallagherova vrednost na istekajućem ugovoru mogla bi ga učiniti privlačnom opcijom za ekipu u plej-ofu do roka za trejdove naredne godine. Oleksiak i Schenn takođe mogu biti trampovani pre isteka njihovih trenutnih ugovora.
Uopšteno gledano, trenutna pojačanja u sastavu „Kenaksa" tiču se samo periferije. Johnson i Manny Malhotra dolaze na svoje pozicije sa zadatkom da podignu unutrašnju produktivnost, a to znači da „Vankuver" mora da bude strpljiv dok rukovodstvo okreće stranicu razočaravajuće ere i gradi novi temelj kako bi na kraju ponovo postao organizacija-džin. Dakle, najvažnija pojačanja ovde su trener i generalni menadžer.
Odlasci:
Patrik Allvin (generalni menadžer), Adam Foote (trener), Evander Kane (levo krilo), Marcus Pettersson (odbrambeni igrač), Teddy Blueger (centar), Nils Hoglander (levo krilo), Pierre-Oliver Joseph (odbrambeni igrač)
U idealnom slučaju, do ovog trenutka „Kenaksi" bi već zamenili zvezdanog centra Eliasa Petterssona, krila Jakea DeBruska i Brocka Boesera, kao i golmana Thatchera Demka. Svi ti igrači doneli bi „Vankuveru" solidne aktive — bilo da su to pikovi na draftu ili prospketi. Dok se ti veterani budu pretvarali u dugoročne aktive, Johnson i društvo će raditi svoj posao na izgradnji ekipe za novu generaciju.
Trejd Marcusa Petterssona u „Njujork Rendžerse" slabi odbranu „Vankuvera". Ali Johnson je za Marcusa Petterssona dobio pik prvog kruga sa zaštitom top 10 u 2030. godini, i to je upravo ona vrsta trejda koju Johnson mora češće da sklapa. Veterani će u najboljem slučaju pretvoriti „Kenakse" u ekipu iz „sive zone". Ovoj ekipi je potrebno da se spusti na dno.
„Kenaksi" sada shvataju da neće ostvariti uspeh u narednih par sezona. Ipak, igrači sa kojima su se rastali ovog leta ne bi bili ključne figure do trenutka kada „Vankuver" namerava da postane pravi kandidat za šampionsku titulu. Iako će „Vankuveru" nedostajati ova grupa igrača u celini, istina je da novi plan „Kenaksa" za uspeh nije uključivao nijednog od ovih igrača pojedinačno.
Zaključak:
Nedavna saga „Kenaksa" bila je uglavnom tužna: haos u svlačionici i neuspesi na ledu dešavali su se redovno. „Vankuver" je mislio da ima duži prozor za osvajanje Kupa, ali te ambicije su se brzo raspale — i sada je Johnsonov zadatak da skupi krhotine i stvori mlad, talentovan i odlučan sastav koji će biti spreman za narednih deceniju i po ili duže.
Taj proces je ubrzan izborom Caleba Malhotre. Ali i dalje će biti potrebno dosta vremena pre nego što se „Kenaksi" nađu u poziciji da se stabilno bore za Kup. I iako je „Vankuveru" još daleko do te tačke, koraci koje je Johnson preduzeo ovog leta označavaju solidan početak dugoročne obnove.
„Kenaksi" više ne nose teret očekivanja, a to bi moglo omogućiti mladim igračima „Vankuvera" da se razviju u NHL igrače koji mogu da prave razliku. Ali koga mi to zavaravamo — na igračima „Kenaksa" uvek će biti reflektora, jer to zahteva njihova strastvena baza navijača.
Gomilati pikove na draftu i prospkte — to je pravi put za ovu franšizu iz „Vankuvera". Status kvo — ili, još gore, pokušaj da se progura u donji deo plej-of zone — nema smisla za „Kenakse".
Dato im je vreme kao dar, i sada Johnson i Manny Malhotra moraju da obave težak posao na pronalaženju i vaspitavanju mladih talenata u ključne igrače „Vankuvera". Ovog leta napravili su dobre prve korake, ali u doglednoj budućnosti biće još bola.
