Kada je u petak uveče postalo poznato da je „Filadelfija Flajers“ poslala ponudu za ugovor zvezdanom centralnom napadaču „Anahajm Daksa“ Leu Karlsonu, hokejaški svet NHL-a umalo se nije zagrcnuo od iznenađenja i oduševljenja.
Sam zamah i drskost ponude Karlsonu oduzimaju dah. Ona ne samo da postavlja novu finansijsku lestvicu u eri ograničenja plata u NHL-u, podižući maksimalnu godišnju platu u ligi na 18 miliona dolara, već i stvara ozbiljno neprijateljstvo između „Daksa“ i „Flajersa“.
Bez obzira na to da li će „Anahajm“ izjednačiti ponudu „Filadelfije“, uvreda i bes koje „Daksi“ i/ili njihovi navijači možda osećaju prema generalnom menadžeru „Flajersa“ Danijelu Brijeru stvaraju uzbudljiv spektakl.
I, iskreno govoreći, zar nije u tome suština biznisa NHL-a?
Liga bi trebalo da bude oduševljena videvši kako se timovi okreću jedni protiv drugih, jer to donosi novi nivo konkurencije i veoma zdravo nepoverenje između franšiza.
Ne rađa se svako rivalstvo na ledu. Ponekad je i sama činjenica da se timovi bore za elitni talenat dovoljna da izazove bes između organizacija koje inače ne bi imale gotovo ništa da podele.
„Flajersi“ su svojevoljno odlučili da igraju ulogu negativca u sagi sa Karlsonom, i treba da im budemo zahvalni na spremnosti da nagaze na žulj kako bi dobili ono što žele.
Zbog Brijerove proračunate avanture, Karlson dobija neverovatnu povišicu u 21. godini, sa 67 poena u 70 mečeva prošle sezone iza sebe, a „Daksima“ je sada mnogo teže da zadrže svog prvog centra, kao i druge ograničeno slobodne agente – Katera Gotjea i Beketa Senekea, kome će za dve godine trebati novi ugovor.
Brijerova odluka takođe znači da sada između franšiza ima još više istinske netrpeljivosti nego do skora. Ovo obećava naročito sočan spektakl, a svaki naredni neprijateljski potez između „Daksa“ i „Flajersa“ dovešće do rasta interesovanja navijača i pažnje medija.
Pritom je ova ponuda za ugovor predstavljala oštru eskalaciju svake tenzije između dva kluba.
Gotje je postao neprijatelj „Flajersa“ nakon zahteva za trejd i kasnijeg prelaska u „Dakse“ pre dve godine. Sledeće godine je „Anahajm“ trejdovao Trevora Zegrasa u „Flajerse“, a on je ne samo ponovo pokrenuo karijeru, već je i postigao dva gola protiv „Daksa“ 6. januara.
Razgovori o ponudama ugovora drugim ograničeno slobodnim agentima takođe su se pojačali, pa su „Daksi“ morali da deluju brzo kako bi ponovo potpisali Pavela Mintjukova, pre nego što im još više veže ruke.
Komesar NHL-a Geri Betmen odavno razume snagu rivalstva. On je izgradio strukturu plej-ofa svoje lige na regionalnim suprotstavljanjima.
Ali onda se nešto desi između „Daksa“ i „Flajersa“ – dva tima koji nisu geografski povezani – i odjednom se pojavljuju dodatni mečevi koji postaju obavezni za gledanje. Ovo može samo da pomogne NHL-u u borbi za pažnju prema svom proizvodu.
Zato se nadajmo da ćemo videti više ponuda za ugovore, više poteza sa visokim ulozima i produbljivanje neprijateljstva zbog ovakvih poteza kao što je potpisivanje Karlsona.
Brijer je pokazao da ne zazire od donošenja odluka koje mu neće doneti prijatelje na sledećem sastanku generalnih menadžera. On želi da dobije pravog prvog centra, čak i ako to znači da će godinama preplaćivati. I to je sjajno za svakog hokejaškog navijača željnog da gleda mečeve između timova koji očajnički žele da pobede jedni druge.
Ovakva svadljivost može delovati neumesno u zatvorenom klubu generalnih menadžera starog kova. Ali čak i za one koji ne navijaju ni za jednu stranu, sukob „Anahajma“ sa „Filadelfijom“ je ona mačija tuča u koju mogu da zarinu zube i obični i predani navijači. I dok se „Daksi“ i „Flajersi“ biju za Karlsona, na dobitku su oni koji obožavaju zakulisne igre NHL-a.
