Danas NHL klubovi sve ređe žele da preuzimaju trenere sa velikim iskustvom u najboljoj ligi sveta i sve češće se okreću drugim opcijama.
Sve češće to znači bar razgovore sa poznatim trenerima iz studentskog hokeja.
Imena poput Davida Quinna i Davea Hakstola postavila su ovaj trend krajem 2010-ih, ali obojica su imala poteškoća tokom svojih mandata, čak i uprkos činjenici da im pripali sastavi nisu bili najjači.
Trenutno se čini da pri svakom upražnjenom mestu u NHL klubu bar jedan ili dva trenera iz NCAA dobiju poziv za razgovor.
Imajući to u vidu, evo nekoliko NCAA trenera koji će najverovatnije napraviti taj veliki korak u bliskoj budućnosti.
David Carle, University Of Denver
David Carle više puta izjavljuje da nije posebno zainteresovan za odlazak iz Denvera.
To je njegova alma mater, tamo ima fenomenalan uspeh, mnogo zarađuje, a rizik prelaska u NHL radi, možda, svega nekoliko godina verovatno ne vredi povećanja plate i muka sa preseljenjem njegove mlade porodice.
Zato, iako bih lično savetovao da se prestane postavljati to pitanje, mislim da će u narednih nekoliko godina doći trenutak kada će neki NHL klub dati ponudu koja se ne odbija.
Ali to moraju biti ogromne pare, možda na nivou „top 3–5 u NHL-u", i teško je reći koja je organizacija spremna na tako nešto.
On je uvršten na listu samo zato što, ako ga ne bi bilo, svi bi pitali: „A šta je sa Carleom?" Da, zaista sam pomislio na njega, ali ako bi postojao način da se kladim da će ostati u NCAA do kraja života, prihvatio bih takvu opkladu.
Reid Cashman, Dartmouth University
Za razliku od svih ostalih trenera na ovoj listi, Reid Cashman nije diplomirao na timu koji trenira.
Ali on je brzo pretvorio Dartmouth iz autsajdera ECAC-a (u njegovoj prvoj sezoni ekipa je pobedila u samo sedam mečeva) u kolektiv koji je upravo osvojio šampionat konferencije i prvi put od 1980. godine izborio plasman na NCAA turnir.
On je odličan trener, čovek koji gradi kulturu (sakupio je značajna sredstva za ozbiljna poboljšanja arene kojoj je trebalo više od svežeg sloja boje) i neko ko je tokom poslednjih šest sezona zaista oblikovao Big Green po svom liku.
Prošle sezone u NHL-u su igrala tri diplomca Dartmoutha (Clay Stevenson, Drew O'Connor i Luke Haymes), dok ih je u celom periodu od 1917. do 2024. godine bilo svega 15. Stvari očigledno idu u pravom smeru.
Osim toga, Cashman ima profesionalno iskustvo kao asistent. Bio je u Hershey Bears u AHL-u od 2016. do 2018. godine, a od 2018. do 2020. u Washington Capitalsima. Pored toga, upravo je bio glavni trener reprezentacije SAD na Hlinka Gretzky kupu.
NHL klubovi imaju šta da cene.
Jay Pandolfo, Boston University
Jay Pandolfo je na mnogo načina sličan Carleu: u svojoj je alma mater, ima odličnu poziciju i taj posao verovatno može da zadrži koliko god želi.
Komplikujući faktor je to što je dugo bio asistent u Boston Bruinsima od 2016. do 2021. godine i, naravno, odigrao je 899 utakmica u 15 sezona u ligi.
To, kao i njegove godine, može ga učiniti privlačnijim za neke NHL klubove, ali Terriersi mu plaćaju velike pare i to je posao iz snova za njega. Video je kako sve funkcioniše u NHL-u, doduše ne u ulozi glavnog trenera, i možda nije toliko zainteresovan za taj korak kao drugi momci sa ove liste koji to nikada nisu probali.
Adam Nightingale, Michigan State University
Adam Nightingale se bavi trenerskim poslom u ovom ili onom obliku od sezone 2008-09.
Od Shattuck St. Mary's do Michigan Statea, Buffalo Sabresa, Detroit Red Wingsa, U.S. NTDP-a, mlade reprezentacije Team USA i mnogih drugih — uspevao je svuda gde je radio.
Ali u Michigan Stateu dobija priliku da gradi elitne ekipe sa čitavom konstelacijom pikova u prvoj rundi i da se iz godine u godinu bori za nacionalne titule. Kao i kod Carlea, samo je pitanje vremena kada će NHL klubovi zaista početi da love njega.
Priča se da je prošlog leta bio među kandidatima za mesto glavnog trenera Chicago Blackhawksa, ali će, kao i Carleu, biti potrebno mnogo toga da napusti svoju alma mater.
Ipak, mislim da je on malo verovatnije nego Carle da će uzvratiti na takvo interesovanje.
Pat Ferschweiler, Western Michigan University
Pat Ferschweiler je, samo godinu dana nakon osvajanja nacionalnog šampionata sa Broncosima, po izveštajima bio finalista za mesto u Toronto Maple Leafsima, koje je na kraju dobio Jim Hiller.
Takođe je prošao razgovor za mesto u Philadelphia Flyersima, koje je dobio Rick Tocchet. Vredi napomenuti da je Ferschweiler bio saigrač iz linije predsednika Flyersa Keitha Jonesa u WMU-u ranih 90-ih.
Iako bi bilo koji trener sa ove liste — kao i druga imena koja su se pominjala tokom godina, poput Randa Pecknolda iz Quinnipijaka, Grega Browna iz Boston Collegea, Natea Leamana iz Providencea i drugih — verovatno bio dobro ili čak odlično imenovanje na NHL nivou, teško je zamisliti da su mnogi od njih spremni da se odreknu veoma komfornih pozicija.
Quinn i Hakstol su pokazali da treneri iz NCAA mogu biti oni koje pozivaju da pomognu razvoju mladih igrača, ali, kao što je jednom rekao Martin St. Louis (i sam bivši NCAA igrač), oni koji sade drveće obično ne sede u njihovoj hladovini.
Drugim rečima, ovih pet momaka mogu biti najverovatniji kandidati za prelazak u NHL, ali ne mislim da je bilo ko od njih posebno verovatan.
