Ovako je istorijski izgledala standardna trka NASCAR Cup Series na autodromu North Wilkesboro Speedway.
Džoi Logano je nadigrao Denija Hemlina u saobraćaju među kružnim vozačima na cilju završne etape, koja je prošla od zastavice do zastavice i ostavila na vodećem krugu samo šest pilota u Window World 450. Naravno, nije prošlo ni bez neblagovremenog izlaska sigurnosnog vozila zbog toga što je Aleks Boumen podsekao Tajlera Redika tačno usred ciklusa zelenih pit-stopova, odbacivši na krug gotovo ceo peloton.
Pošto je završna etapa prošla bez žutih zastavica, oni koji su zaostali praktično nisu imali priliku da se vrate. Ipak, to je bila upravo ona trka koja bi izgledala sasvim uobičajeno u podnožju Severne Karoline 1980-ih.
Logano je istakao da bi navijači koji su ispunili tribine trebalo da cene retro-trku. „Ovdašnji fanovi su najodaniji“, rekao je Logano. „Ovo je kao staza stare škole. Oni znaju da ovde nema svih pogodnosti modernog stadiona. Ako volite NASCAR trke starog tipa – ovo je ono što vam treba. A takvih ljudi imamo mnogo. Moramo da pamtimo da uvek treba ceniti te ljude i razumeti da su oni osnova našeg sporta. Doći na ovakav autodrom i pokloniti im trku koju će pamtiti, a i sama činjenica povratka ovog mesta – to je za njih veoma važno.“
Trogodišnji asfalt je počeo pomalo da stvara trošenje guma i širu trkačku putanju, međutim Hemlinu je svejedno bilo teško da nađe način da obiđe Logana, koji je pokazivao isto vreme po krugu. „Vreme kruga pada, ali ne mnogo“, rekao je Hemlin. „Bože, čini mi se da smo u onom poslednjem odseku počinjali otprilike sa 18,80 i završavali na 19,20 – četiri desetinke. To je veoma malo da bi se preteklo, osim ako nemaš veliku prednost. Ali Goodyear donosi najmekšu smešu. Tako da ćemo videti. A u celini smatram da je povećana snaga išla u prilog. Ponekad budu takve trke gde neko pogodi u centar, i ti jednostavno priznaš da je to bio dan dominacije i da je momak zaslužio pobedu.“
Hemlin je specijalno prišao da se rukuje sa svojim bivšim timskim kolegom i dugogodišnjim povremenim rivalom. „To je bilo jednostavno prokleto impresivno“, rekao je Hemlin. „Smatram da je to bila zaista impresivna trka s njihove strane, on je odlično manevrisao u saobraćaju i radio sve što smo navikli da očekujemo od Džoija. Ali ja sam zaista zadovoljan našim danom. Ogroman napredak u odnosu na to gde smo bili ovde prošle godine. Naša Toyota se našla na samo jednoj poziciji od pobede.“
Jedina šansa za Hemlina i trkačkog inženjera Krisa Gejla ležala je u ranom pit-stopu, koji se još naziva i undercut, kako bi izašli ispred Logana kada i on ode u boks. Logano je skrenuo na pit-lejn krug posle undercuta i vratio se na stazu ispred Hemlina. „Nadao sam se da će možda bolid broj 22 pogrešiti i dati nam još jedan krug do svog pit-stopa, da bismo mogli da ih uhvatimo, ili da će možda imati loše zaustavljanje, jer mi se činilo da smo na poslednjem odseku bili prilično izjednačeni“, rekao je Gejl. „Mada je možda 22. malo bolje prolazila kroz saobraćaj. Ali bilo je veoma tesno. Mislim da bi onaj ko bi izašao ispred posle tog ciklusa pit-stopova verovatno i pobedio u trci.“
Da li bi Hemlin mogao da zadrži Logana iza sebe? „Mislim da smo na onom poslednjem odseku bili toliko izjednačeni po brzini“, rekao je Hemlin. „Verovatno bi u nekom trenutku došlo do kontakta.“
Neophodna pobeda
Loganova pobeda prekinula je njegovu seriju od 45 trka bez pobede, ali i seriju koja je rizikovala da ga potpuno ostavi izvan plej-ofa od 16 vozača u borbi za šampionat. NASCAR više ne koristi format „pobeda – i ti si u plej-ofu“, ali ovaj trijumf ga je podigao na 15. mesto i dao prednost od 49 poena u odnosu na zonu ispadanja pet trka pre kraja.
„Korak po korak“, rekao je Logano. „Uvek sam govorio da se naš tim ne lomi pod pritiskom. Naša glavna snaga je u tome što smo veoma uravnotežen kolektiv. Mi jednostavno nastavljamo da radimo. Očigledno, sada smo pod pritiskom. Obično naš tim briljira u takvim situacijama, pod presom. Gledali smo to godinama pri onom sistemu plej-ofa koji smo imali mnogo godina. Ona nas je zaista dugo terala pod suludi pritisak. Naš tim je u tome postao veoma dobar. U ovoj fazi sezone u kojoj se sada nalazimo, da, mi smo na teritoriji suludog pritiska, samo da bismo ušli u plej-of. Meni se to sviđa. Sviđa mi se što naš tim u tome briljira. Mislim da svima nama. U velikoj meri je to zahvaljujući iskustvu: bili smo tamo i prošli smo to.“
Poslednjih godina Logano se često nalazio van top-15 po poenima, i obično ga je spasavao format „pobeda i prolaz dalje“ koji je važio poslednju deceniju, što je neuspehe s početka ove sezone činilo još bolnijim. Vulf je, uprkos tri šampionske titule, od kojih dve sa Loganom, priznao da je osećao određenu dozu sumnje u sebe, ali to javno ne pokazuje.
„Ne znam kako se mogu preživeti ovako teška vremena kao što su naša ove godine, a ne sumnjati: da li sve radimo kako treba, hoćemo li ikada više pobediti“, rekao je Logano. „Verovatno je takav moj pristup u celini. Nije stvar u tome šta smo uradili prošle nedelje, već u tome šta radimo upravo sada. Ali umem da sačuvam trezvenu glavu i održim isto to kod ljudi oko sebe. Ne reagujem previše emotivno na uspone i padove. Nadam se da se to prenosi na sve, pomaže im da ostanu fokusirani i rade svoj posao, shvatajući da ako svi nastavimo da vredno i pametno radimo, da radimo u pravim smerovima, onda, baveći se ovim dovoljno dugo, shvataš da sve ide u talasima, i na kraju ćemo se vratiti tamo gde treba da budemo.“
Logano je ispričao da su između njih vođeni mnogi teški razgovori koji nisu dali mnogo odgovora. Kako je moglo da se desi da se tim sa šest šampionskih titula odjednom nađe tako daleko, dok njihove timske kolege u bolidu broj 12 izgledaju kao stvarni pretendenti? „Mnogo toga o čemu smo pričali svodilo se na 'ne znam'“, rekao je Logano. „Očigledno, da znamo odgovor, sve bismo ispravili. Definitivno je bilo mnogo neprijatnih razgovora, mnogo pogleda unutar sebe, pokušaja da shvatimo šta propuštamo, gde se to nalazi, šta ja radim pogrešno. Sve je to stvarno. Mi smo ljudi. Možeš doći ovde i pokušavati da svima zamagliš mozak time koliko su svi sigurni. Ali očigledno je da u one ponedeljke posle loše trke pre svega gledaš unutar sebe, kao što i treba. To su ponekad zaista teški razgovori sa samim sobom. Ti jednostavno nastavljaš da se boriš i da rintaš. Tako sam radio celu svoju karijeru. Samo nastavljaš da ideš. Samo nastavljaš da trčiš, i na kraju počinješ da vidiš napredak. Samo to zahteva vreme.“
I Logano i Vulf su takođe priznali da se još uvek ne smatraju pretendentima na šampionsku titulu, ali bi mogli dobiti šansu ako uspeju da nadoknade oko 60 poena u preostalih pet trka i probiju se u top-10. Upravo sa takve pozicije je Toni Stjuart faktički izveo svoj juriš ka tituli 2011. godine. „Mi i dalje želimo da osvojimo šampionat“, rekao je Logano. „Pred nama je nekoliko odličnih staza za nas, tako da samopouzdanja u vezi s tim ima napretek. To je zaista realno, osećamo da možemo da realizujemo svoje šanse. Danas smo ih realizovali. Mislim da ako nastavimo da radimo ono što smo uradili večeras, možemo da se vratimo u top-10 po poenima. To je daleko, ali možemo tamo stići ako nastavimo da vozimo odlične trke, osvajamo poene na etapama u oba segmenta i završavamo u top-10. Ako to budemo radili dovoljno konstantno, penjaćemo se i probijati nazad, dok ponovo ne dobijemo šansu da pobedimo. Ne mislim da je 15. mesto dovoljno za ulazak u plej-of ili Chase i šansu za titulu. Ako nastavimo da rintamo u narednih nekoliko nedelja, možda ćemo moći da zauzmemo poziciju koja nam daje šansu za nešto.“
Proboj SVG-a
Pet trka pre početka borbe za šampionat, Šejn van Gisbergen počinje da postaje svestraniji NASCAR vozač, završivši u nedelju u top-5 isključivo zahvaljujući brzini u Nort Vilksborou. To ga ostavlja na 14. mestu u generalnom plasmanu sa prednošću od 54 poena u odnosu na zonu ispadanja.
Van Gisbergen je čak vodio tokom 49 krugova, zaostajući po tom pokazatelju jedino za Loganom sa njegova 323 kruga, i čak je pretekao Hemlina u borbi za vođstvo u 52. krugu, startovavši kao osmi. Čak se našalio preko radija u timu Trackhouse broj 97 o tome šta dalje da radi. „Ja vodim. Šta sad, do đavola, da radim?“
Odgovor je, kako se ispostavilo, bio da se bori za pobedu na tradicionalnom ovalu celu trku i završi veče kao jedan od svega šest vozača na vodećem krugu. „Jednostavno je mirnije kada si tamo, napred“, rekao je van Gisbergen. „Svi se trkaju veoma s poštovanjem. Pretekao sam Denija, pokvario manevar i propustio ga nazad. Tamo, napred, ljudi su mnogo druželjubiviji.“
Trostruki šampion Supercarsa brzo je zavoleo kratke staze, jer smatra da su njegove elitne veštine u drumskim trkama ovde primenljive. „Ovde pomalo liči na drumsku stazu“, rekao je van Gisbergen. „Neko vreme sam pokušavao da kočim desnom nogom. Polovinu trke sam kočio desnom nogom i jednostavno se osećao komotno. Ovo je staza koja zahteva pravi balans, i ti zaista možeš da utičeš na bolid svojom tehnikom pilotiranja. Tako da da, bilo mi je komotno to da radim.“
U kojoj je fazi svog prelaska u NASCAR? „Još uvek sam slab na srednjim ovalima“, rekao je on. „Mislim da je to, verovatno, moj najgori tip staza. Postajem bolji na stazama gde je potreban drafting. Ali na srednjim ovalima smo slabi, ja sam slab, slabi smo kao tim. Tu nam je zaista potrebno da napredujemo.“
