Kup NASCAR seriji je 77 godina, i Lari Mekrejnolds proveo je u garaži 50 od njih, ne pokazujući nikakve znake usporavanja.
Pa, na neki način.
U nedelju će dvostruki pobednik Dejtone 500 i dugogodišnji analitičar NASCAR-a na FOX-u izvesti peleton na zelenu zastavu u trci Quaker State 400 na Echopark Speedway-u. Drugim rečima, moraće da uspori ispred peletona, pre nego što oni krenu veoma brzo.
Ali to je jedino što se može nazvati sporim kod 67-godišnjeg stručnjaka u današnje vreme. Uoči njegovih počasnih dužnosti u nedelju, Top Kladionice je porazgovarao sa sovoditeljem programa On-Track na SiriusXM NASCAR Radiju kako bi razgovarali o mnoštvu tema povezanih sa „America's Crew Chief“.
Dole navedeni razgovor je blago uređen radi jasnoće.
Motorsport: Znamo da ste imali zdravstvenih problema početkom ove godine. Da li ste sada u redu?
Larry Mac: U redu sam, i otvoreno sam govorio o tome u našoj radio emisiji, ali kratka verzija je sledeća: ujutru na dan trke na Circuit of the Americas, još u martu, probudio sam se u svojoj hotelskoj sobi i shvatio da nešto nije u redu. Nisam bio siguran šta tačno. Otišao sam na stazu, odradio prenos, ali jednostavno sam bio umoran. Vratio sam se u hotel, večerao u baru u lobiju i legao rano da spavam. Suština je da sam se u ponedeljak ujutru probudio i otkrio da imam Belovu paralizu, pa sam pozvao svog doktora… i on mi je rekao da odmah dođem u njegovu ordinaciju. Do podneva su me stavili na steroide, i za nedelju dana je skoro sve prošlo, a za dve sam se vratio u normalu. Hvala što pitate, jer je to, bez sumnje, bio poziv za buđenje, i kada sam o tome govorio u radio emisiji, moja poruka ljudima je bila: ne odugovlačite ako imate simptome, jer što brže počne lečenje, brže se toga možete rešiti.
MS: Na Atlanta Motor Speedway-u su želeli da vam ukažu čast ovog vikenda, ali vi takođe imate odnos sa Quaker State-om, zar ne?
LM: To je počelo pre oko 40 godina, kada je Keni Bernstajn doveo King Racing u NASCAR sa Quaker State-om, i ja sam bio šef ekipe tog automobila pet godina, od 1986. do dela 1991. godine, pre nego što sam otišao u Robert Yates Racing. Moje prve tri pobede bile su sa brendom Quaker State. Imao sam odnos sa kompanijom Sport Dimensions, koja se bavila njihovim medijima, i pozvali su me na Quaker State 400, kada se održavala u Kentakiju, kao ambasadora brenda. I ono što mi se u tome svidelo je to što mi je omogućilo da komuniciram i mešam se sa navijačima tokom trkačkog vikenda na način na koji to ne mogu da radim kao komentator. … Kada je Brendon Hačison, predsednik Echopark Speedway-a, pozvao i zamolio me da sednem za volan pejs-kara, nisam mogao dovoljno brzo da pristanem.
MS: Šta to podrazumeva? Vi ste tamo na tempomatu, je li tako?
LM: Kada sam mahao zelenom zastavom, rečeno mi je da postoji jedna stvar koju ne smem da uradim — da ispustim zelenu zastavu. To ne bi bilo dobro. Moći ću bolje da odgovorim na vaše pitanje u nedelju, jer ćemo pre trke imati probnu vožnju. Brzina pejs-kara je 55 milja na sat, ali moraću da je smanjim na 45 milja na sat u pit-lejnu, tako da ću imati bolju predstavu o tome šta sve to podrazumeva kada mi ranije tog dana održe instruktažu.
MS: S obzirom na sve što ste uradili u ovom sportu, bilo bi vam veoma lako da usporite i bavite se nečim drugim, ali sada ste aktivniji nego ikad. Zašto?
LM: Pa, volim ovaj sport, i on je bio neverovatan prema meni i mojoj porodici tokom 46 godina, i želim da učinim sve što mogu da mu uzvratim. Ali na kraju krajeva, ja jednostavno volim to što radim. Skačem iz kreveta u 4:30 ili 5:00 ujutru i počinjem da se pripremam za radio emisiju. Često me pitaju o penziji, a i moja supruga takođe, i moj odgovor je: otići ću u penziju onog dana kada se probudim ujutru i ne osetim uzbuđenje zbog onoga što radim, mesta na koja idem i ljudi sa kojima komuniciram. … Taj dan trenutno nije ni na mom radaru, ali ako se to promeni, javiću vam.
MS: Koliko je radio emisija SiriusXM važna za to da ostanete angažovani i u toku sa sportom koji se kreće tako brzo?
LM: Naš sport se toliko razlikuje od sportova sa loptom. Možete se udaljiti od bejzbola, fudbala ili hokeja, verovatno na godinu dana, i kada se vratite, možda će neki igrači biti u drugim timovima, ali generalno se malo toga promenilo. Ako se okrenete od NASCAR-a na mesec dana, možete se osvrnuti, a tamo odjednom osam guma i točkova, i to je samo ono što mi radimo. Ovaj sport evoluira iz nedelje u nedelju, i nisam mogao da zamislim da se udaljim od sporta nakon što se naša NASCAR sezona na FOX-u završi u maju i ne obraćam pažnju do februara. Bilo bi tako teško pratiti sve, a SiriusXM mi daje tu mogućnost već više od 10 godina, i veoma sam polaskan i ponosan na to. To me drži povezanim. Ne postoji nijedan razgovor ili intervju iz kojeg nisam naučio nešto novo o sportu. Za mene je važno da nastavim da učim, jer kada stanem, tog dana će ljudi na FOX-u početi da traže nekog relevantnijeg, ali osećam da sam u toku. Takođe cenim što su mi Richard Childress Racing i moj zet Džordan Anderson dozvolili da uskočim i vodim trke kao šef ekipe za njih nekoliko puta u poslednjih par godina u O'Reilly seriji. Jednostavno mislim da je veoma važno ostati u toku sa onim što svi rade tamo svakog vikenda.
MS: Vi i Deni Hemlin niste se slagali po pitanju tužbe 23XI protiv NASCAR-a, i bili ste veoma glasni protiv nje. Da li je konačni ishod promenio vaše mišljenje? Da li ste sada u boljim odnosima sa Denijem?
LM: Da, jesmo, ali i dalje ne bih očekivao da uđete u restoran i vidite nas kako večeramo zajedno. Mi nemamo takav odnos, i nisam siguran da smo ga imali ni pre ovoga. I dalje smatram da je tužba izgledala loše. Osećam da je odvlačila pažnju od onoga o čemu je trebalo da govorimo. Sud u decembru prošle godine sprečio nas je da govorimo o debi sezoni Konora Ziliša ili novoj karoseriji Chevroleta, o svemu što je povezano sa sezonom 2026. Svakog dana smo govorili o sudu. Ali uz to rečeno, i ne želim da ispadne da se povlačim ili govorim dvosmisleno, ali osećam da je sport kao rezultat izašao iz ovoga jači. Osećam da smo u boljoj poziciji. Sve vreme sam sumnjao, smatrajući da to loše izgleda za sport, ali sada kada je sve završeno i rešeno, tako sam zahvalan što su rešili slučaj i nisu ga predali poroti. Plašio sam se da 12 porotnika tako malo zna o NASCAR-u i da će oni biti odgovorni za oblikovanje celokupne budućnosti našeg sporta. To me je pomalo plašilo. Ali dobra vest je da su to rešili vansudskim putem, i zaista osećam da je sport u jačoj poziciji.
MS: Kako, po vašem mišljenju, izgleda NASCAR za 10 godina i dalje?
LM: Veoma mi se sviđa ovo pitanje, jer je to ono što najviše volim u našem sportu. On će se promeniti, ali ne mislim da iko zaista zna kuda ide. Da ste mi rekli pre 15 godina da će 2022. godine debitovati automobil koji će imati kupljenu šasiju, i svi delovi će biti standardni, i sa tim će morati da se učestvuje u trkama. Rekao bih da ste poludeli. Pa, evo nas ovde, 32 ili 33 dela od jedinstvenog dobavljača koje vadite iz plastične ambalaže i ne možete da ih menjate, i to uključuje celu šasiju. I to je ono što mi se ne sviđa nužno, jer sam ja šef ekipe. Volim da čeprkam, i zaista sam poštovao inženjere koji su mogli da naprave bolji trkački automobil. Ali razumem zašto smo to uradili, jer kada sam bio šef ekipe, stavljali su mi do znanja koliko moje uplitanje može biti skupo. Svaki put kada sam želeo da uvedem inovaciju ili stvorim nešto, morao sam da idem kod vlasnika i ubeđujem ga zašto to radimo.
Ali to me je naučilo da će ovi automobili ponovo evoluirati do 2036. godine. Inženjeri će se razvijati, i ne znam zasigurno da li ću biti jednako aktivan kao sada da to vidim. Možda će do tada doći vreme za odmor na brodu. Mislim da će naši motori do tada biti drugačiji, i smatram da su promene divne.
Moja omiljena stvar u NASCAR-u trenutno su promene u rasporedu svake godine. Navijači su me pitali o rasporedu pre 15 godina, i rekao sam im: uzmite kopiju ovogodišnjeg rasporeda i provucite kroz fotokopir — i to je ono što ćete najverovatnije dobiti sledeće godine. Mislim da je naš sport postajao pomalo ustajao. To ne znači da slepo verujem, jer sam ja navijač trka, i zaista mi se sviđa mnogo toga što sada radimo. Nikada nisam dobio ček od NASCAR-a, i ovo je moje mišljenje.
Ali, iskreno govoreći, plašio sam se za sport pre 10, 12 i 15 godina. Nisam mislio da imamo dobro rukovodstvo, i išli smo mnogim pogrešnim putevima. Znam da Stiv Felps više nije ovde, ali on i Stiv O'Donel, Ben Kenedi i Elton Sojer, sa direktorima serija, mi smo na dobrom mestu. Ne izmišljamo toplu vodu, ali za kormilom su pametni momci koji rade zaista posebne stvari.
