Meklaren traži razloge za gubitak brzine na pravcima u odnosu na Mercedes
Direktor tima „Meklaren” u Formuli 1 Andrea Stela izjavio je da će tim istražiti razloge zbog kojih gubi oko „pola i po desetine sekunde” u odnosu na „Mercedes” na pravcima staze, uprkos korišćenju zajedničkog agregata.
Objašnjavajući kako MCL40 takmiči sa liderom šampionata W17, Stela procenjuje razliku između dva automobila na oko tri do četiri desetine sekunde po krugu, pri čemu „70% pripada zavojima, a 30% pravcima”.
Deficit u zavojima je lakše objasniti, jer „Meklaren” trenutno ima manje prižimne sile u odnosu na „Mercedes”, ali timu je manje jasno u čemu se tačno sastoji zaostatak u brzini na pravcima.
Očigledna pretpostavka je da „Meklaren” ima i veći aerodinamički otpor, pa zato ne može da postigne isti nivo ubrzanja, ali tim takođe smatra da problem može biti u razlikama u korišćenju motorske instalacije „Mercedesa” od strane dva tima.
Ovo pitanje je Stela ranije podigao početkom godine, kada je „Mercedes” imao neposrednu prednost u optimizaciji sopstvene motorske instalacije, iako je bio spreman da istakne da je zadovoljan dijalogom između „Meklarena” i odeljenja High Performance Powertrains (HPP) kompanije „Mercedes”.
„Kad je reč o našem zaostatku u odnosu na „Mercedes”, on je uvek iznosio od tri do četiri desetine sekunde i manifestuje se prvenstveno u zavojima, verovatno 70% u zavojima i 30% na pravcima”, objasnio je Stela u Austriji.
„U zavojima je veoma jasno zašto se to dešava: njihov automobil stvara više prižimne sile od našeg, i na tome radimo, imamo dobre projekte koji će uskoro stići na stazu”.
„30% zaostatka na pravcima može biti povezano sa nekim dodatnim aerodinamičkim otporom našeg automobila, ali takođe razmatramo način korišćenja motorske instalacije, jer je razlika u brzini prilično značajna”.
„Ne znam da li imate pristup preklopima GPS-podataka, ali mislim da je danas to zaista zanimljiv izvor informacija za proučavanje karakteristika različitih automobila. Moći ćete da vidite da, na primer, gubimo na pravcima negde pola i po desetine sekunde, barem desetinu, i nama je određeno potrebno da saznamo zašto se to dešava”.
Stela je dodao da je „reverzni inženjering” problema otežan, posebno pri pokušaju da se razgraniče dva potencijalna uzroka smanjene efikasnosti automobila na pravcima.
Iako HPP pomaže „Meklarenu” da izvuče dodatnu korist iz energije, Stela je ponudio jednostavno objašnjenje za razumevanje problema: smanjite otpor MCL40 i vidite da li će deficit ostati.
„Rezultat je takav da postoji razlika od nekoliko kilometara na sat, ali razloga može biti više, i to je tipičan problem pri reverznom inženjeringu konkurenata: ne možete efikasno razlikovati šta je povezano sa otporom, a šta sa motorskom instalacijom”, rekao je on.
„Mislim da kada smo govorili o korišćenju na početku sezone, to je bilo u većoj meri povezano sa osetljivošću na distribuciju energije. Znaete, distribucija energije je veoma osetljiva na stil vođenja, veoma osetljiva na to kako distribuirate energiju po krugu”.
„Sa te tačke gledišta postignut je dobar napredak i dobra saradnja sa HPP. Sada imamo bolje alate zahvaljujući činjenici da je HPP pomogla u razvoju naših alata, i imamo efikasniju saradnju”.
„Mislim da bolje upravljamo korišćenjem motorske instalacije sa stanovišta distribucije električne energije. Ali postoji i snaga DVM-a koju moramo uzeti u obzir, i, kao što sam već rekao, ne mogu da govorim o razlikama sa stanovišta motorske instalacije, jer, jednostavno pretpostavljajući da je motorska instalacija ista, mogu postojati razlike sa stanovišta otpora”.
„Mislim da je pošteno priznati da „Mercedes” ima manji otpor od nas, imamo različite prenosne odnose, to može imati uticaja. Mogu postojati i drugi izvori, jedino što znam i jedino što je pod našom kontrolom je potreba da minimizujemo sve izvore otpora na MCL40 — i na tome se fokusiramo, održavajući blisku saradnju sa HPP”.
