Pedro Acosta: „Nikada nisam imao prijatelje u padoku i nemam čega da se stidim kada nekoga pretičem“
Odmah nakon letnje pauze i pred povratak na stazu u Silverstounu, gde je završio kao peti, Pedro Acosta je posetio studio Motorsport.com radi detaljnog razgovora o tome što će biti njegova poslednja sezona u ulozi lidera KTM-a u MotoGP-u. Sledeće godine preobući će se u crvenu boju, a njegov orijentir biće Mark Markez, koji ga već čeka.
Motorsport.com: Išli ste u Sjedinjene Države tokom letnje pauze. Da li ste uspeli da se isključite od napetosti prve polovine sezone?
Pedro Acosta: Ovo je bio prvi pravi odmor u mom životu. Prvi deo godine bio je prilično težak zbog svih tehničkih problema koje smo imali. Zato sam sebi rekao: „OK, idem u Sjedinjene Države i pokušaću da uživam sa prijateljima“. Takođe sam otišao na NASCAR trku, što je bilo na mojoj listi želja. Mnogo mi se dopalo; obično, kada odem u taj deo sveta, odlično se provedem. Bilo je zaista sjajno.
MS: Da li sebe smatrate uspešnom osobom?
PA: Uopšte ne smatram sebe uspešnim. Gledajte, tačno je da sam mnogo toga postigao na početku karijere. Prilično brzo sam osvojio titulu u Moto3, a zatim i u Moto2. Sve se dogodilo suviše brzo, i već u četvrtoj sezoni u svetskom šampionatu bio sam u MotoGP-u, trkajući se protiv najboljih. Dakle, u tom smislu da, bio sam uspešan, i to veoma brzo. Ali, sa druge strane, i dalje mi nedostaje ono što sam želeo celog života — pobeda u MotoGP-u. Na pravom smo putu.
MS: Za razliku od drugih sportista vaše generacije, koji vole da se hvale igračkama ili materijalnim stvarima koje donosi uspeh, ne postoji nijedna vaša fotografija sa superautomobilom ili na palubi jahte. Da li je to pitanje privatnosti ili životnog stila?
PA: Volim da ljudima pokazujem ko sam zaista. Lako je zaneti se, a ja volim da mislim da čvrsto stojim na zemlji. Kod kuće mi niko ne daje šansu da dozvolim da se to dogodi i da počnem da lebdim u oblacima. Iako je tačno da imam svoje male luksuze: prošle godine kupio sam kuću na točkovima, i sada provodim mnogo vremena vozeći i spavam pored jezera i tako to. Možda je to i moj luksuz.
Na prvu platu kupio sam kombi za treninge, ali sam spavao na sedištima, sve dok jednom u Barseloni nisam umalo promrzao. Tada sam rekao: „OK, možda je došlo vreme da potrošim malo više i kupim nešto naprednije“.
Pedro Acosta, Red Bull KTM Factory Racing
MS: Nakon šest sezona povezanih sa KTM-om, odlučili ste da napustite austrijskog proizvođača na kraju godine. Da li ste u miru sa brendom?
PA: Ne u potpunosti. Mislim da je KTM dala sve što je imala, na svakom koraku moje karijere i na svakom koraku našeg odnosa. Ali, dostigao sam tačku u kojoj mi treba novi izazov. Ne želim da ovo zvuči arogantno, ali od mog dolaska u MotoGP bio sam prvi KTM na rešetki. Možda mi treba novi izazov ili nešto što će ponovo zapaliti iskru u meni.
KTM mi je dala priliku da osvojim šampionat Moto3 i sve alate neophodne za pokušaj pobede u Moto2. Da je perspektiva izgradnje konkurentnog motocikla bila bliža, možda bih ostao. Nažalost, nije tako.
MS: Znači, nestalo vam je strpljenja?
PA: Verovatno da. Verovao sam u taj projekat tri godine i davao sam mu jednu priliku za drugom. Ali, mislim da mogu da idem dalje, i zato sam odlučio da odem.
MS: Ljudi oko vas naglašavaju da živite samo za pobede, ali vam to do sada nije pošlo za rukom u MotoGP-u. Kako se nosite sa tim razočaranjem?
PA: Prošle godine nije bilo lako nositi se sa tim. Uglavnom zato što sam nastavio da mislim: ako ne pobeđujem, znači da je to moja krivica. I kada veruješ da je nešto tvoja odgovornost, teže je osloboditi se tog stresa.
Osoba koja mi je najviše pomogla da shvatim da problem verovatno nije u meni jeste Karmelo Morales, moj trener. On ima drugačiji pogled na trke, i to je bilo ključno za razumevanje da postoji jasno ograničenje. Problem je bio u tome što sam od motocikla zahtevao mnogo više nego što je mogao da pruži, i svaki put kada bih to uradio, završio bih na zemlji. To nije baš moj stil, ali u jednom trenutku morao sam da počnem da razmišljam o tome i kažem sebi: „OK, peto mesto i nije tako loše. A kada budemo konkurentni, moći ćemo da se borimo za postolje“.
Uglavnom iz tog razloga ove godine sam postao mnogo konkurentniji. Čak i sa problemima koje smo imali u prvom delu sezone, obično sam bio blizu prve trojke.
Pogledajte: Kompletan intervju: Pedro Acosta govori o svojoj budućnosti
MS: Vaš debi u MotoGP-u bio je praćen ogromnom pažnjom medija i stalnim poređenjima sa Markom Markezom. Da li je taj pritisak uticao na vas?
PA: Ne mislim da je to uticalo na mene. Nisam neko ko mnogo čita o sebi, i imam ljude oko sebe koji su veoma iskreni i govore mi stvari u lice. Ta očekivanja su postojala od prvog dana; u Moto3 su me već poredili sa Markom. Mislim da sam napravio ogroman korak u zrelosti od Moto2 do MotoGP-a. U mojoj prvoj godini u Moto2 želeo sam da postignem sve suviše brzo, ali mi je nedostajalo zrelosti. U prvoj sezoni Moto2 već sam imao misao o osvajanju titule. U Moto3, naprotiv, samo sam razmišljao o skupljanju poena. U MotoGP-u naučio sam da upravljam očekivanjima na drugačiji način.
MS: Sledeće sezone pridružićete se fabričkom timu Ducati, koji je etalon. Tamo neće biti izgovora.
PA: Iskreno, veoma sam srećan zbog toga. Trenutno imam mnogo pitanja o tome kako će sve proći. Nisam neko ko obično upire prstom u druge da bi dao do znanja da nešto nije moja krivica. Možda će se sledeće godine to dogoditi, neće biti nikakvih izgovora, i ako stvari krenu loše, biće moja krivica. To me čini veoma srećnim. Veoma sam direktan momak, čak i prema sebi, i mislim da će to doneti samo pozitivne stvari u moju karijeru.
MS: Delićete garažu sa Markezom, koji je dominirao nad svim svojim timskim kolegama. Šta vas navodi na pomisao da možete da prekinete taj obrazac?
PA: Nemam pojma šta ću naći u toj garaži, ali ne osećam nikakav pritisak. Mark je u završnoj fazi svoje karijere, a ja tek počinjem svoju. On poznaje sve u fabrici, a meni će trebati vremena da se prilagodim potpuno italijanskoj garaži nakon šest godina u KTM-u. Stojim pred potpuno novim poglavljem, zato ne osećam nikakav pritisak. Na sreću, biću tamo najmanje dve godine, tako da ću imati vremena da u prvoj godini uhvatim ritam i vidim šta će se dogoditi u drugoj.
Pedro Acosta, Red Bull KTM Factory Racing
MS: Kako zamišljate svoj dolazak u Ducati? Da li vam se čini da postoji sličnost između vašeg prelaska tamo zajedno sa Markezom i dolaska Horhea Lorenca u Jamahu 2008. godine, kada je glavni bio Valentino Rosi?
PA: Možda, iako nikada nisam razmišljao o tome na taj način.
Veoma sam zahvalan Ducatiju što su mi dozvolili da postanem deo njihovog projekta, uprkos tome što još nisam pobedio ni na jednoj trci MotoGP-a. U to vreme Lorenco je bio dominantan vozač u 250cc, dok sam ja već proveo tri godine u MotoGP-u. Nemam očekivanja; samo želim da dođem u utorak posle Valensije i vidim šta ću moći da uradim.
MS: Da li se vaša percepcija Markeza promenila nakon trkanja protiv njega i borbe sa njim na stazi?
PA: Ne mnogo, iskreno. Ono što me je kod Marka najviše impresioniralo jeste ono kroz šta je morao da prođe da bi vratio krunu šampiona. Govorimo o vozaču koji je proveo više od deset godina na najvećoj fabrici na svetu, osvojivši ogroman broj titula. One patnje koje je pretrpeo bez posebne potrebe — jer mu više ništa nije trebalo da dokaže — pokazuju sposobnost za patnju koju ranije nismo videli kod njega. Mentalna snaga koju je pokazao da se vrati nakon tolikih povreda impresionira me kod njega najviše.
MS: U šampionatu u kome obično preovlađuje ljubaznost među vozačima, vi ste se uvek držali po strani od te atmosfere opšteg blagostanja. Da li se osećate kao bela vrana?
PA: Možda. Ili sam, možda, taj momak koji ne prati vladajući trend. Razumem da je većina vozača bliska jedni sa drugima i da se može popričati sa bilo kim od njih. Ali, svi smo mi ovde radi iste snove, i veoma je teško imati iskrene odnose sa nekim ko želi tačno isto što i ti. Radi ostvarenja svog sna, taj rival je sposoban da ubije bilo koga — bar u sportskom smislu. I ako ne mogu da budem iskren sa tobom, radije ću napraviti korak nazad i zadržati određenu distancu.
MS: Imam utisak da dobra atmosfera u padoku pogoduje vozačima sa određenim tipom karaktera, kažnjavajući druge koji su, možda, manje agresivni.
PA: To se može dogoditi. Nikada nisam imao prijatelje u padoku, i drago mi je što je tako, jer onda nemam čega da se stidim kada nekoga pretičem. U prošlosti velika rivalstva — Rosi-Biđi, Krivile-Duhan, Rosi-Markez — nisu bila jednostavni odnosi. Možda je to ona oštra komponenta koja trenutno nedostaje MotoGP-u.
MS: Šta ste osetili u trenucima posle nesreće sa Aleksom Markezom u Montmelou?
PA: Ništa dobro, iskreno. U takvim situacijama, kada je nivo adrenalina tako visok, ne razmišljaš baš jasno. Nikada ranije nisam doživeo sličnu nesreću. Čak i posle trke bilo mi je teško da se tačno setim šta se dogodilo; zaboravio sam neke delove.
MS: Da li i dalje imate praznine u sećanju o tome šta se dogodilo?
PA: Sada veoma jasno shvatam šta se dogodilo. Znamo za rizike povezane sa onim što radimo, ali restartovati trku dva puta verovatno nije bila najrazumnija odluka, jer se kasnije dogodila nesreća sa [Johanom] Zarkom, [Frančeskom] Pekom [Banjajom] i drugim vozačima. Moramo da se koncentrišemo veći deo vremena, i veoma je lako izgubiti fokus posle dva crvena znaka. Ponekad vozači ne razmišljaju jasno ili ne donose pravu odluku. Tačno je da šou uvek mora da se nastavi, ali bez vozača nema šoua.
Pedro Acosta, Red Bull KTM Factory Racing, Mark Markez, Ducati Team
MS: Veoma malo vozača je priznalo da oseća strah na motociklu. Da li postoji nešto što vas plaši van staze?
PA: Mnogo toga. Veliki insekti me veoma plaše. Na stazi, moram reći, nikada nisam osetio strah. Kada se trkaš od detinjstva, vožnja motocikla je nešto prirodno.
MS: Čak i kada vidite da ćete se uskoro razbiti?
PA: Ne, jer je u tebe ugrađeno razumevanje da je to deo igre. Imao sam ozbiljne nesreće, ali nikada nisam sumnjao u to da ću se vratiti na motocikl sledećeg dana. To je deo igre, i to je ono š
