U intervjuu sa svojim unukom Lucasom Stewartom, 87-godišnji Škot se prisetio svoje neumorne borbe za poboljšanje bezbednosti u auto-moto sportu tokom 1960-ih i 1970-ih godina.
„Postali su oprezniji po pitanju bezbednosti, ali istovremeno je korišćenje tih dostignuća podiglo trke na nivo koji ranije nije postojao. Pravili su greške, ali te greške više ne odnose živote kao u prošlosti", rekao je Stewart odgovarajući na pitanje kako se stil vožnje promenio sa poboljšanjem bezbednosti.
„Tako da je sve postalo bolje. Nije postalo upečatljivije, glamuroznije ili uzbudljivije. Formula 1 je oduvek takva bila. I globalna je. Trenutno je u veoma dobrom stanju. Verovatnoća smrtnog ishoda je izuzetno mala u poređenju sa prošlošću. To je dobro."
Tokom svoje trkačke karijere, Stewart je često svedočio smrtnim posledicama nesreća. 87-godišnji veteran je pokazao na memorijalne klupe na imanju svoje kuće, dodajući: „Bilo je neverovatno opasno. Većina mojih prijatelja je mrtva. Skoro svaka klupa ovde, u našoj kući, posvećena je vozaču koji je izgubio život.
„Morao sam nešto da uradim povodom toga, da učinim trke bezbednijim. Danas imamo najbolju bezbednost u auto-moto sportu u istoriji ovog sporta.
„Svi su oni prijatelji. Znate, nismo čak ni zaustavljali trku. Nastavljali smo da vozimo dok je neko gubio život. To je neverovatna stvarnost. I znao si ko je to bio. Ponekad je to bio užasan prizor — prepoznao bi ga samo po kacigi, skinutoj posle nesreće. To se danas ne dešava."
Zaključio je: „Danas je sve mnogo potpunije kontrolisano i ne gubimo vozače u istoj meri. Smrt nije isključena, ali je svakako malo verovatna u poređenju sa prethodnim godinama."
Na pitanje unuka kako na kraju želi da bude upamćen, Stewart je odgovorio jasno.
„Učiniti auto-trke bezbednijim je jedna od onih stvari koje su postale deo mog života. Broj poginulih prijatelja, u mnogim slučajevima potpuno uzaludno, sveden je na novi nivo, a taj posao su nastavili mnogi drugi", rekao je bivši vozač.
„Ali, možda sam ja bio prvi, jer su naši zahtevi da se staze promene, kako bismo mogli da nastavimo da se trkamo, nailazili na podeljena mišljenja. Sve je to moralo da se desi, jer je smrtnih slučajeva bilo previše, i nastaviti u istom duhu bilo je ludilo. I ja sam bio samo deo tog perioda."
