F1: koliko volontera je potrebno za prvenstvo

Novo opsežno istraživanje, inicirano Međunarodnom automobilskom federacijom (FIA), otkrilo je zapanjujuće cifre koje stoje iza kulisa najprestižnijeg auto-moto sporta na svetu. Da bi se obezbedio siguran i besprekran odvijanje svih 24 Gran-prija Formule-1 u sezoni, godišnje je potrebno više od 20 000 volontera. U proseku na svaki vikend šampionata otpada 838 ljudi, spremnih da ulože svoje snage u uspeh događaja. Ovi podaci naglašavaju da je auto-moto sport globalna disciplina koja se u najmanjoj meri oslanja na profesionalni kadar, a u najvećoj na entuzijaste. Od lokalnih amaterskih trka do vrha svetske hijerarhije — u svom tom raznovrsnosti upravo dobrovoljci su temelj na kojem počiva bezbednost i organizacija takmičenja.

Kako bi se detaljno procenio obim ovog fenomena i razumele stvarne potrebe, FIA je naložila istraživanje kroz svoju Akademiju. Cilj izveštaja bio je ne samo kvantitativno merenje uticaja postojećeg korpusa volontera, već i izrada preporuka za budućnost. Radi prikupljanja podataka, naučnici su sproveli opsežnu anketu u okviru Radne grupe sportskih organizatora FIA, u koju su ušli predstavnici promotera i organizatora svih 24 etapa Formule-1. Ključni zaključak istraživanja bio je potvrda da je za održavanje jednog Gran-prija u 2025. godini potrebno u proseku 838 volontera, od kojih je apsolutna većina maršali. To znači da ceo kalendar od 24 trke održava radna snaga od više od 20 112 ljudi.

Saglasno podacima izveštaja, jedan volonter radi u proseku 48 sati tokom vikenda. Ako se ove cifre ekstrapoliraju na celu sezonu, ukupan obim rada volontera iznosiće kolosalnih 965 376 sati. Zanimljivo je da dve trećine njih uzimaju neplaćeni odmor ili rade bez naknade kako bi posvetili vreme pomoći na Gran-prijima. Finansijska strana pitanja je takođe impresivna. Ukupni troškovi obuke i angažovanja ovih dobrovoljaca procenjuju se na 11,1 milion evra godišnje, dok ukupna procenjena vrednost njihovog rada dostiže 13,2 miliona evra. Ove cifre samo naglašavaju ogroman doprinos entuzijasta koji se ne može meriti samo novcem.

Novi standardi upravljanja i obuke

Ovi podaci učvršćuju težnju FIA da proširi krug volontera širom sveta i pojača podršku za njih, posebno s obzirom na to da je prosečno opterećenje svakog od njih poraslo za oko 20%. Unutar same Formule-1 raste zahtev za profesionalizacijom uloga kao što su rad u trkačkom kontrolnom centru i suđenje. To je neophodno radi osiguravanja jedinstvenosti u donošenju odluka. Novi konkoradantni sporazum o saradnji između FIA i uprave Formule-1, potpisan na kraju prošle sezone, treba da upravljačkoj organizaciji pruži više resursa za poboljšanje rada zvaničnih lica.

Izveštaj sadrži važne preporuke, među kojima su imenovanje oficira za dobrobit volontera, investicije u istraživanja i tehnologiju, kao i uvođenje sistematičnijeg i profesionalnijeg pristupa upravljanju volonterima. FIA je već preduzela korake u ovom pravcu, stvarajući novo odeljenje za poslove zvaničnih lica. Njegov cilj je centralizacija i unifikacija obuke koja se sprovodi na lokalnom nivou, kako bi se osiguralo poštovanje jedinstvenih standarda u svim klubovima članicama i na svim događajima.

Osim toga, federacija je razvila program „Visoki nivo" (High Performance Programme) za identifikaciju i pripremu sledeće generacije stjuarda i trkačkih direktora. Ovaj program daje talentovanim zvaničnim licima priliku da rastu i pređu na šire uloge u auto-moto sportu. Prošle godine prvi odabir od 6 stjuarda, koji su prošli obuku, već je prebačen na rad u šampionate pod licencom FIA. U 2026. godini tri trkačka direktora, koje je ovaj program izveo, biće upućeni na rad na etapama. Izveštaj takođe podržava planove FIA za stvaranje novog centra savršenstva — specijalizovanog obrazovnog centra za pripremu zvaničnih lica, koji bi značajno povećao i kvalitet i broj kvalifikovanih stručnjaka.

Lični primer i budućnost maršala

Ovaj novi put obuke kritično je važan i za Formulu-1 i za druge serije, jer auto-moto sportu stalno treba stabilan priliv zvaničnih lica za održavanje događaja u narednim godinama. Jedan od pozitivnih zaključaka istraživanja je to da većina volontera ostaje u sportu najmanje 5 godina. Glavni razlozi njihove posvećenosti su obuka, osećaj bratstva i mogućnosti za profesionalni rast, uprkos ličnim troškovima i žrtvama. Jarkim primerom takvog puta je Rui Markeš, trkački direktor Formule-1, koji je svoju karijeru započeo kao maršal na stazi u Eštorilu.

U intervjuu Motorsport.com prošle godine Rui Markeš je ispričao kako je ljubav prema auto-moto sportu dovela do toga da je u dobi od 18 godina postao maršal, a kasnije prešao na više pozicije.

„Čekao sam da napunim 18 godina da postanem maršal", setio se Markeš. „Ono što sam pronašao je porodica, gde god da sam išao po svetu. Sve je u strasti prema sportu. Imamo kolege u trkačkom kontrolnom centru koje i dalje volontiraju kao maršali kada imaju vremena".

Markeš je takođe istakao pozitivnu tendenciju pomlađivanja korpusa maršala Formule-1 u poslednjih nekoliko godina, što je direktno povezano sa globalnim uspehom serijala Drive to Survive od Netfliksa.

„Da, u Evropi je prosečna starost volontera postajala sve viša", rekao je on. „Ali sada vidimo da dolazi više mladih ljudi, i to je zaista dobro. Naravno, poštujemo i cenimo sve, jer neki imaju 30 godina iskustva, što je takođe izuzetno važno. Ali priliv mladih je odličan znak".